Sunčev vitamin, takođe poznat kao vitamin D, postaje sve češća tema kada je u pitanju zdravlje. Nije česta pojava da vitamin dobije nadimak. Ali, u slučaju vitamina D – stvar je lako objašnjiva. Naime, naše telo proizvodi vitamin D kao odgovor na izlaganje suncu, pa odatle i njegov nadimak!

Sunčev vitamin (poznat i kao kalciferol) nastaje kada ultraljubičasti (UV) zraci sunčeve svetlosti „dodirnu“ kožu i tako pokrenu njegovu sintezu. Pored sunca, njegov unos možemo uvećati i kroz određenu hranu i suplemente. Ipak, mit je da dovoljnu količinu ovog vitamina možemo lako dobiti kroz izlaganje suncu ili samo kroz hranu. Svega nekoliko namirnica ga sadrži, a i one ga imaju u jako malim količinama, nedovoljnim za preporučeni dnevni unos. Izvori vitamina D u ishrani uključuju masnu ribu (losos, tunjevina, haringa, sardine i skuša), žumanca, goveđu džigericu, pečurke i hranu obogaćenu vitaminom D, kao što su mleko, sok od pomorandže, žitarice i formula za bebe. Zato stručnjaci savetuju ili konstantno izlaganje gole kože sunčevoj svetlosti (što je nama, koji ipak ne živimo na rajskim ostrvima – sasvim nemoguće?) ili uzimati suplemente vitamina D.

Šta je vitamin D – vitamin ili hormon?

Jedna od stvari koja čini vitamin D jedinstvenim u poređenju sa svim drugim vitaminima je to da on uopšte nije vitamin! Često nazvan „aktivirani vitamin D“ ili kalcitriol, vitamin D se ponaša kao hormon u našim telima, obavljajući osnovne biološke funkcije preko endokrinih, parakrinih i intrakrinih mehanizama. Ovo pomaže da se objasni zašto i kako vitamin D reguliše toliko puno fizioloških funkcija, mnogo više nego što se ranije mislilo. Receptori za vitamin D pronađeni su u skoro svakom tkivu i ćeliji u telu. Poslednjih decenija, ovo je dovelo do impresivnog i sve većeg broja istraživanja o prethodno nepoznatim ulogama vitamina D u optimizaciji širokog spektra telesnih procesa.

Prednosti vitamina D

Pre svega, njemu dugujemo zdrave kosti. Vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma u ​​crevima i pomaže u održavanju adekvatnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi, što je neophodno za zdravu mineralizaciju kostiju.

Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis, što dovodi do deformacije kostiju usled njihovog omekšavanja. Kod odraslih, nedostatak vitamina D se takođe manifestuje kao osteomalacija ili omekšavanje kostiju. Osteomalacija rezultira lošom gustinom kostiju i slabošću mišića. Dugotrajni nedostatak vitamina D može dovesti i do osteoporoze.

Takođe, njegov unos u dovoljnim količinama može pokrenuti efikasnu imunološku zaštitu i smanjiti rizik od autoimunih bolesti. Istraživači sugerišu da možda postoji veza između dugotrajnog nedostatka vitamina D i razvoja autoimunih stanja, kao što su dijabetes, astma i reumatoidni artritis, ali je potrebno više istraživanja da bi se ta veza potvrdila.

Vitamin D u hrani

Iako naše telo može da stvara vitamin D, neki ljudi skloniji su riziku od njegovog nedostatka. Faktori koji mogu uticati na ovo su boja kože, jer veća pigmentacija smanjuje sposobnost tela da apsorbuje ultraljubičaste (UVB) zrake sunca. Apsorbovanje sunčeve svetlosti je neophodno za kožu da proizvodi vitamin D. Drugi faktor je nedostatak izlaganja suncu, te bi ljudi koji žive na severnim geografskim širinama ili u oblastima visokog zagađenja, rade u noćnim smenama ili su vezani za kuću trebalo redovno da konzumiraju vitamin D iz hrane ili suplemenata.

Starije osobe su isto tako u grupi koja je u opasnosti od simptoma nedostatka vitamina D. Sposobnost kože da sintetiše vitamin D opada sa godinama a i populacija u zrelim godinama često provodi više vremena u zatvorenom prostoru. Pored njih, tu su i gojazni ljudi jer visok nivo telesne masti može ograničiti sposobnost tela da apsorbuje vitamin D iz kože.

Simptomi nedostatka vitamina D

Ipak, većina ljudi sa nedostatkom vitamina D nema simptome. Međutim, hronični nedostatak može izazvati hipokalcemiju, bolest nedostatka kalcijuma i hiperparatiroidizam, gde paratiroidne žlezde stvaraju hormonsku neravnotežu koja podiže nivoe kalcijuma u ​​​​krvi.

Ovi uslovi mogu dovesti do sekundarnih simptoma uključujući:

  • krhkost kostiju, posebno kod starijih osoba
  • osteoporoza
  • bol u kostima
  • umor
  • trzanje mišića
  • slabost mišića
  • mijalgije, ili bol u mišićima
  • artralgije, ili ukočenost zglobova

Ukoliko se nedostatak vitamina D nastavi dugo vremena, to može dovesti do komplikacija, kao što su:

  • kardiovaskularna stanja
  • autoimuni problemi
  • neurološke bolesti
  • infekcije
  • komplikacije trudnoće
  • određeni karcinomi, uključujući dojke, prostatu i debelo crevo

Dnevne doze vitamina D

Izlaganje kože suncu 10-15 minuta dva puta nedeljno, moglo bi da bude dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Ipak, upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina čak do 95%. Takođe, zagađeni vazduh blokira UV zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, morale bi vitamin D uneti kroz hranu i suplemente.

Što se suplemenata tiče, često postavljano pitanje je koliko vitamina D3 je dovoljno i možemo li se “predozirati” vitaminom D?

Za zdrave odrasle osobe, preporučuje se unos od 600 IJ (15 µg) dnevno. Kao maksimalno dopušteni dnevni unos navodi se 4000 IJ (100 µg) dnevno. Starijim osobama se ipak preporučuje veći dnevni unos u količini od 800 IJ (20 µg), a kod verifikovanog deficita primenjuju se povećane doze. Naravno, pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom razdoblju.

Ipak, važno je voditi računa o odgovornom unošenju ovog vitamina. Naime, metabolizam vitamina D3 u organizmu direktno je povezan sa metabolizmom kalcijuma i fosfora, pa dugotrajno izlaganje visokim dozama vitamina D3 dovodi do rizika od simptoma hiperkalcemije, odnosno toksičnih efekata vitamina D3!

Probiotik i vitamin D

Klinička praksa je pokazala da je kod pacijenata sa nižim novoom vitamina D u krvi, primećena manja stopa izlečenja, više komplikacija i veći broj ponavljanih infekcija. Zato je preporuka da se svakodnevno, u što dužem periodu, uzima Bulardi®500, jer vraća potreban balans u crevnu mikrzaštoofloru i samim tim deluje na imunitet. Bulardi® 500 je jedinstveni preparat na našem tržištu koji sadrži dvostruko veću dozu probiotske kulture S.boulardii, uz dodatak vitamina D3 u optimalnoj dozi.

Ideja uvođenja ove inovativne kombinacije u preparatu Bulardi® 500 je pre svega u prevenciji i lečenju najtežih oblika infekcija klostridije u bolničkim uslovima i eradikaciji helikobakterije.

Play Video Play Video