BULARDI® 500 Probiotik

Stari dobri prijatelj Bulardi Probiotik, sada u dvostruko jačoj dozi, sa dodatkom vitamina D3.

Bulardi 500 se posebno preporučuje:

N

U prevenciji i lečenju dijareja prouzrokovanih upotrebom antibiotika u bolničkim uslovima

N

U prevenciji kolitisa izazvanih C.Difficile infekcijom, kao i njihovih recidiva

N

Kao standardni dodatak u terapiji C.Difficile infekcije  

N
 Uz protokol za eradikaciju H.pylori infekcije

 

Uloga vitamina D3 posebno je važna u održavanju imuniteta i borbi protiv infekcija

 

Manjak vitamina D dokazano smanjuje izlečenje od infekcija kao što su H.pylori i Cl.difficile.

 

Pacijenti sa Cl.difficile i niskim nivoom vitamina D u krvi, imaju duže trajanje dijareje (6 dana vs 4 dana) i dvostruko veći rizik od nastanka sepse!

 

Nizak nivo vitamina D u serumu prisutan je u većoj meri kod pacijenata kod kojih eradikacije H.pylori nije uspela, i smatra se jednim od faktora rizika za neuspeh te terapije

 

Zato se preparat Bulardi 500 sa dodatkom vitamina D3 smatra optimalnim kod infekcija kao što su Cl.difficile i H.pylori.

1. Clostridium difficile

Zašto se kod pacijenata koji uzimaju antibiotike može javiti dijareja?

U crevima čoveka normalno su prisutne dobre “prijateljske” bakterije. Pod normalnim okolnostima te bakterije potpuno preovladavaju nad patogenim bakterijama koje škode organizmu, i drže ih pod stalnom „kontrolom“. Antibiotici svojim delovanjem narušavaju tu ravnotežu, jer ne deluju selektivno, već ubijaju i “prijateljske” i patogene bakterije, i omogućavajući potencijalnim uzročnicima oboljenja da se razviju i izazovu tegobe. Te tegobe se javljaju kod svakog trećeg pacijenta na antibiotskoj terapiji, a najčešći simptom je dijareja. Najteža posledica uzimanja antibiotika je dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile. Bakterija Clostridium difficile može izazvati po život opasne upale debelog creva.

Koji su simptomi Clostridium difficile infekcije?

Ova infekcija se obično razvija tokom ili neposredno nakon uzimanja antibiotika. Međutim, simptomi se mogu pojaviti čak i do 8 nedelja po završetku antibiotske terapije. Infekcijee izazvane ovom bakterijom mogu biti blage,  kada se kod pacijenta javlja vodeni proliv 3 ili više puta dnevno, blagi grčevi i bolna osetljivost stomaka. U težim slučajevima, Clostridium difficile može izazvati upalu debelog creva  ili pseudomembranozni kolitis.

Znaci i simptomi teške infekcije su:

  • Česte vodene stolice koje mogu sadržati i sluz ili krv
  • Dehidracija
  • Grčevi i bol u somaku
  • Nadut ili tvrd stomak
  • Groznica praćena temperatura i preko 38º
  • Visoke vrednosti belih krvnih zrnaca
  • Mučnina i gubitak apetita

 Zašto se javlja Clostridium difficile infekcija u bolicama?

Zaraza se najčešće javlja u bolnicama, jer se tamo klice lako i brzo šire. U bolnicama se često primenjuju antibiotici, u terapijske ili preventivne svrhe. C. difficile se u bolničkoj sredini može se prenositi preko kontaminiranih ruku bolesnika i zdravstvenih radnika, kao i predmeta i pribora iz okoline pacijenta (kreveta, stolova, toaleta, umivaonika, stetoskopa, toplomera, čak i preko telefona.) Ove bakterije stvaraju spore koje su otporne na skoro sva dezificijentna sredstva i pomažu im da se zadrže u prostoriji nekoliko nedelja ili meseci. Ako dodirnete površinu kontaminiranu s Clostridium difficile bakterijom, možete nesvesno uneti bakterije u organizam.

Kada je rizik od pojave Clostridium difficile infekcije najveći?

Rizik za pojavu Clostridium difficile infekcije postoji kod svih pacijenata koji su na terapiji antibioticima, bez obzira na vrstu antibiotika i dužinu primene. Ipak postoje slučajevi kada ste pod posebnim rizikom:

  • Ako su u pitanju antibiotici širokog spektra.
  • Ukoliko koristite više antibiotika istovremeno ili ih uzimate u dužem vremenskom periodu.
  • Ukoliko imate preko 65 godina rizik od zaraze je 10 puta veći u poređenju sa mlađim pacijentima.
  • Ako imate prateće bolesti ili oslabljen imuni sistem.
  • Ako ste imali operaciju na gastrointestinalnom traktu.
  • Ako ste već imali infekciju Clostridium difficile.
  • Ako koristite lekove za prevenciju i terapiju čira.

Šta treba da uradite ukoliko dobijete blagu dijareju?

Ukoliko uzimate antibiotike i dobijete blagu dijareju koja nije češća od 3 stolice dnevno, nastavite da uzimate antibiotike koji su Vam propisani. Uz antibiotik preporučuje se primena odgovarajućeg probiotskog preparata Saccharomyces boulardii da bi se tegobe smanjile i brže prestale. Prema svetskim preporukama, primena Bulardija treba da traje sve vreme primene antibiotika i još 7-10 dana po završetku terapije. Posavetujte se s lekarom se tegobe nastave u periodu dužem od tri dana.

Kada bi trebalo da se obratite lekaru?   

Lekaru se javite odmah ukoliko se jave:

  • Više od 3 vodene dijareje u roku od 24 h
  • Crna ili svetla krv u stolici
  • Bol ili grčevi u stomaku koji ne prolaze ili postaju još jači
  • Dijareja koja se nastavlja ili počinje nakon što ste prestali sa uzimanjem antibiotika
  • Bilo koji drugi simptom naveden u pasusu ‘’znaci teške infekcije’’.

Kako ćete utvrditi da li imate Clostridium difficile infekciju?

Podsetite Vašeg doktora da ste nedavno uzimali antibiotike. Toksini koje proizvode bakterije Clostridium difficile obično se mogu otkriti u uzorku stolice, pa će Vam ukoliko imate tegobe koje ukazuju na Clostridium difficile infekciju doktor tražiti da uradite analizu stolice. Prvi korak koji Vam doktor može preporučiti u lečenju Clostridium difficile je da, ukoliko je to moguće, prestaneteda uzimate antibiotik koji je pokrenuo infekciju.

Kod blage bolesti to može biti dovoljno za ublažavanje simptoma. Ali  kod mnogih ljudi zahteva dalje lečenje. Standardni tretman za C. difficile je opet antibiotik. Jedino antibiotik , na koga ova opasna bakerija nije otporna, može sprečiti dalji rast C. difficile i sprečiti dalje širenje infekcije. Kao dopunska terapija preporučuju se probiotski preprati. Brojne studije su pokazale da je u sprečavanju i tretmanu ove infekcije veoma efikasna probiotska kultura Saccharomyces boulardii (Bulardi). Ukoliko se preventivno uzima Bulardi trostruko smanjuje mogućnost pojave dijareje. Istovremeno efikasno pomaže u tretmanu Clostridium difficile infekcije.

Svetske preporuke govore da se u lečenju Cl.diffcile infekcije Bulardi 500 mora primenjivati 4 nedelje u dozi od 2 x 1 caps dnevno (ukupno 1g).

  • Mere za sprečavanje nastanka i širenja CDI primenjuju se, pre svega, u zdravstvenim ustanovama
  • Opšti principi prevencije zasnivaju se na merama za sprečavanje kolonizacije CD, tj. prenošenje ovog uzročnika i merama za sprečavanje CDI kod već kolonizovanih pacijenata
  • Za sprečavanje kolonizacije CD primenjuju se brza identifikacija i izolacija bolesnika sa CDI, higijena ruku zdravstvenog osoblja i pacijenata, dezinfekcija bolničke sredine preparatima delotvornim protiv CD, primena zaštitne opreme kod osoblja, edukacija osoblja i bolesnika.

Hlor je najefikasniji u ubijanju spora!

Primena principa racionalne upotrebe antibiotika je ključna mera za sprečavanje razvoja CDI kod već kolonizovanih bolesnika

2. Helicobacter pylori

Helicobacter pylori (H. pylori) je bakterija koja se sreće kod ljudi i dovodi do oboljenja digestivnog trakta. Jedina je bakterija koja preživljava želudačnu kiselinu. Javlja se kod 2/3 svetske populacije.  Za većinu ljudi ova bakterija ne uzrokuje nikakve tegobe. S druge strane, H.pylori može uzrokovati veliki broj digestivnih tegoba, kao što su zapaljenje želuca (gastritis), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu  (ulkus želuca i duodenuma), kao i pojava karcinoma želuca.

Način prenošenja H. pylori infekcije

Infekcija se najčešće prenosi sa zaražene osobe na zdravu, a poznat je i prenos infekcije sa životinja na čoveka ( pas, mačka) ili preko vode i pribora za jelo. Najčešće se javlja kod stanovništva koje živi u lošim socio-ekonomskim uslovima. Ukoliko se ne leči, infekcija prelazi u hroničnu i traje doživotno.

Infekcija H.pylori nastaje ulaskom bakterija u digestivni trakt. Bakterija u želucu produkuje toksine i enzime koji oštećuju sloj sluzi, zaštitnu barijeru želuca i dvanaestopalačnog creva. Tada želudac i duodenum postanu osetljiviji na dejstvo kiseline. Ukoliko se problem ne sanira nastaje zapaljenje želuca (gastritis ) i duodenuma (duodenitis).

Simptomi infekcije H.pylori

Većina ljudi sa H.pylori bakterijom nema simptome, i nastali gastritis i duodenitis ne uzrokuje tegobe. Međutim, kod malog broja ljudi nelečena infekcija ili čak akutna infekcija želuca i duodenuma može dovesti do hroničnih tegoba, kao rezultat nastanka čira na želucu i duodenumu.image003

 

Najčešći simptomi su :

 

  • Mučnina
  • Povraćanje
  • Malaksalost
  • Bol
  • Tvrd stomak
  • Gubitak apetita
  • Grčevi u digestivnom traktu
  • Naduvenost stomaka
  • Gorušica
  • Dijareja

Upotreba pojedinih lekova i hrane može doprineti stvaranju ili pogoršanju tegoba, kao i svakodnevni stres kojim smo izloženi. Uništena sluznica želuca i duodenuma reaguje na ljutu hranu, kiselu, previše začinjenu hranu, alkohol, gazirana pića,indistrijsku hranu, hleb i proizvode od belog brašna. Pojedini lekovi  –  aspirin, brufen, šumeći preparati, dovode po pogoršanja simptoma i ne prijaju pacijentima, s toga ih ne treba konzumirati.

Dijagnoza infekcije H.pylori

Najčešće metode za dijagnozu infekcije su :

  • Analiza krvi – iz krvi se izoluju antitela koje organizam proizvodi kao odgovor na infekciju H.pylori
  • Analiza stolice – izolovanje antitela iz stolice.
  • Endoskopski pregled sa biopsijom ( gastroskopija ) – najpouzdanija metoda gde se direktnom biopsijom želuca određuje prisustvo bakterije.
  • Izdisajni test – pije se rastvor koji razlaže bakteriju, a produkte razgradnje možemo pronaći i detektovati u izdahu.

Lečenje infekcije

U terapiji infekcije H.pylori koristi se trojna terapija – antibiotici koji ubijaju bakteriju, najčešće u kombinaciji 2 antibiotika i IPP lekovi ( inhibitori protonske pumpe koji smanjuju sekreciju kiseline u želucu) ili lekovi koji deliju zaštitno na sluznicu želuca.

Uz terapiju po preporuci lekara, obavezno se savetuje i upotreba probiotskog preparata. Ti preparati regulišu crevnu floru i sprečavaju negativno dejstvo antibiotika. Bulardi dokazano smanjuje broj neželjenih dejstava terapije, a takođe povećava procenat eradikacije. Savetuje se priimena Bulardi 500 u dozi 1 x 1 caps dnevno!

Lečenje infekcije zahteva puno discpline i posvećenost.

Režim ishrane je različit i zavisi od stanja organizma i digestivnog trakta. Iz ishrane je potrebno izbaciti sve namirnice koje ne prijaju i koje dovode do bolova. Alkohol i duvan se ne preporučuju. Izbaciti iz ishrane mleko i mlečne proizvode, crveno meso i mesne prerađevine, testo i hleb. Ne koristiti majonez, kečap, svinjsku mast, marmelade, džemove, i svu industrijsku hranu. Povećati unos vlakana u vidu voća i povrća. Od mesa bi trebalo izbegavati prženo, dimljeno, pečeno meso, a umesto mesa uzimati ribu, bar tri puta nedeljno. Piti dosta tečnosti, najbolje čajeve i vodu. Šećer, slatko i veštačke zaslađivače izbaciti iz ishrane. U ishranu uvesti i prirodne preparate koji imaju sposobnost smanjenja sekrecije kiseline i oblaganje ogoljene sluznice želuca – lanemo seme je poznata namirnica koja Vam može pomoći kod gastritisa. Sluz iz lanenog semena oblaže oštećenu sluznicu želuca i smanjuje bolove i druge simptome gastritisa. Preporučuje se upotreba dvopeka koji će neutralisati kiselinu, peciva bez šećera, pirinač, griz.

Prevencija infekcije H.pylori

Za prevenciju infekcije potrebno je :

  • Redovno prati ruke (pre jela, posle upotrebe toaleta…)
  • Jesti dobro pripremljenu hranu sopstvenim priborom za jelo
  • Koristiti vodu iz čistog, proverenog izvora
  • Pola sata dnevno šetati
  • Baviti se sportom ili bilo kakvom fizičkom aktivnošću
  • Smanjiti stress
  • Primenjivati probiotske preparate za održavanje balansa crevne flore (Bulardi u dužem vremenskom periodu)

Doziranje

 Odrasli i deca od drugog meseca života:

1-2 kapsule dnevno

Napomena:

  • Preporučuje se trudnicama, dojiljama i osobama sa centralnim venskim kateterom da se pre upotrebe posavetuju sa lekarom.

Neželjena dejstva:

  • Nisu poznata.
  • Ne postoje poznate interakcije sa drugim lekovima