Kalcijum- svuda oko nas od davnina

Jedinjenja kalcijuma su nam poznata milenijumima, iako je njihov hemijski sastav utvrđen tek u 17. veku. Krečnjak kao građevinski materijal i kao malter za statue korišćen je još oko 7000. godine pre nove ere. Prva peć za kreč datira iz 2500. godine pre nove ere i pronađena je u Khafaji u Mesopotamiji.

 

Otprilike u isto vreme, dehidrirani gips koristio se u gradnji Velike piramide u Gizi. Ovaj materijal će se kasnije koristiti za malter i u Tutankamonovoj grobnici. Stari Rimljani su koristili krečne maltere napravljene zagrevanjem krečnjaka (CaCO3). Čak i sam naziv „kalcijum“ potiče od latinske reči za „krečnjak“.

 

Vitruvije je primetio da je kreč koji je obrađen ljudskom rukom bio lakši od prvobitnog krečnjaka, pripisujući to ključanju vode. Godine 1755, Džozef Blek je dokazao da je to ipak zbog gubitka ugljen-dioksida, koji stari Rimljani nisu prepoznali kao gas.

 

Dakle, kalcijum je svuda oko nas još od davnina ali, i u našem telu je ona veoma prisutan i još više važan mineral.

 

Šta je kalcijum?

Kalcijum je mineral koji se najčešće povezuje sa zdravim kostima i zubima, iako igra i važnu ulogu u zgrušavanju krvi, pomaže mišićima da se kontrahuju i reguliše normalan srčani ritam, kao i nervnu funkciju. Oko 99% kalcijuma u ​​telu se nalazi u kostima, a preostalih 1% se nalazi u krvi, mišićima i drugim tkivima.

 

Telo dobija kalcijum koji mu je potreban na dva načina.

 

Jedan je hranu ili putem suplemenata koji sadrže kalcijum, a drugi “uzimanjem” zaliha kalcijuma iz samog tela. Ako neko ne jede dovoljno hrane koja sadrži kalcijum, telo će iskoristiti kalcijum iz kostiju. U idealnom slučaju, kalcijum koji je „pozajmljen“ iz kostiju biće zamenjen kasnije. Ali, to se ne dešava uvek i ne može se uvek postići samo unosom više kalcijuma.

Više od 99% kalcijuma u ​​telu je u obliku kalcijum hidroksiapatita, neorganskog matriksa kalcijuma i fosfata koji se skladišti u kostima i zubima. Za razliku od zuba, kost se podvrgava kontinuiranom remodeliranju, uz stalnu resorpciju i deponovanje kalcijuma u ​​novu kost. Remodeliranje kosti je potrebno da bi se promenila veličina kosti tokom rasta, popravila oštećenja, održao nivo kalcijuma u ​​serumu i obezbedio izvor drugih minerala.

 

Preporučene količine kalcijuma

Kalcijum je hranljiva materija koja je potrebna apsolutno svim živim organizmima. To je najzastupljeniji mineral u telu i od vitalnog je značaja za zdravlje.

 

Po rođenju, telo sadrži oko 26 do 30 g kalcijuma. Njegova količina brzo raste nakon rođenja, dostižući oko 1.200 g kod žena i 1.400 g kod muškaraca u odraslom dobu. Ovi nivoi ostaju konstantni kod muškaraca, ali počinju da opadaju kod žena kao rezultat povećanja remodeliranja kostiju, usled smanjene proizvodnje estrogena na početku menopauze.

 

Preporučeni unos kalcijuma za žene starosti 19-50 godina je 1.000 mg dnevno; za žene 51+, 1.200 mg. Za trudnice i dojilje, to je 1.000 mg. Za muškarce od 19-70 godina, preporučen unos je 1.000 mg; za muškarce 71+ godina, 1.200 mg.

 

Kalcijum: Uloga u telu i njegovi izvori

Ljudima je potreban kalcijum za izgradnju i održavanje jakih kostiju, a 99% pouzdanog izvora kalcijuma u ​​telu je u kostima i zubima, kako smo već napomenuli. Kalcijum je takođe neophodan za održavanje zdrave komunikacije između mozga i drugih delova tela. Ima ulogu i u kretanju mišića i kardiovaskularnoj funkciji.

 

Kalcijum se prirodno nalazi u mnogim namirnicama, a proizvođači hrane ga dodaju određenim proizvodima. Pored kalcijuma, ljudima je potreban i vitamin D, jer ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje kalcijum. Vitamin D dolazi iz ribljeg ulja, obogaćenih mlečnih proizvoda i izlaganja sunčevoj svetlosti, kao i iz suplemenata.

 

U hranu koja je bogata kalcijumom spadaju jogurt, mleko, obogaćene alternative mlečnim proizvodima, kao što je sojino mleko, sardine, losos, sir, tofu, zeleno lisnato povrće, kao što su brokoli, listovi repe, potočarka i kelj, mnoge obogaćene žitarice, obogaćeni voćni sokovi, orasi i semenke, posebno bademi, susam i čia, mahunarke i žitarice, kukuruzno brašno i kukuruzne tortilje.

 

Ipak, treba biti obazriv. Tamnozeleno povrće, kao što je spanać, sadrži kalcijum ali, takođe sadrži i visok nivo oksalne kiseline. Prema studijama, oksalna kiselina smanjuje sposobnost tela da apsorbuje kalcijum.

 

Apsorpcija kalcijuma

Ova sposobnost varira u zavisnosti od vrste hrane. Apsorpcija kalcijuma iz mlečnih proizvoda i obogaćene hrane je oko 30%. Određena jedinjenja u biljkama (npr. oksalna kiselina, fitinska kiselina) mogu da smanje apsorpciju kalcijuma formiranjem nesvarljivih soli sa kalcijumom, te smanjujući njegovu apsorpciju. Kao rezultat, apsorpcija kalcijuma je samo 5% za spanać, dok je za mleko mnogo veća, 27%. Pored spanaća, namirnice sa visokim nivoom oksalne kiseline uključuju zelje, slatki krompir, rabarbaru i pasulj.

 

Bioraspoloživost kalcijuma iz drugih biljaka koje ne sadrže ova jedinjenja- uključujući brokoli, kelj i kupus- slična je onoj iz mleka, iako je količina kalcijuma po obroku mnogo manja. Kada ljudi jedu mnogo različitih vrsta hrane, ove interakcije sa oksalnom ili fitinskom kiselinom verovatno imaju male ili nikakve nutritivne posledice. Neto apsorpcija kalcijuma iz ishrane je takođe u maloj meri smanjena unosom kofeina i fosfora i u većoj meri niskim statusom vitamina D.

 

Suplementi kalcijuma

Dva najčešća oblika kalcijuma u ​​suplementima su kalcijum karbonat i kalcijum citrat. Kod ljudi sa niskim nivoom želudačne kiseline, stopa rastvorljivosti kalcijum karbonata je niža, što bi moglo da smanji apsorpciju kalcijuma iz suplemenata kalcijum karbonata osim ako se ne uzimaju uz obrok.

 

Kalcijum citrat je manje zavisan od želudačne kiseline za apsorpciju od kalcijum karbonata, tako da se može uzimati bez hrane. Međutim, generalno, apsorpcija suplemenata kalcijuma je veća kada se uzimaju sa hranom, bez obzira na to da li je želudačna kiselina kod korisnika niska. Drugi oblici kalcijuma u ​​suplementima uključuju kalcijum sulfat, askorbat, mikrokristalni hidroksiapatit, glukonat, laktat i fosfat.

 

Bulardi 500

 

Kako je nizak nivo vitamin D u telu velika prepreka za apsorpciju kalcijuma- bilo iz hrane, bilo iz suplemenata. Naša preporuka je Bulardi 500, koji predstavlja kombinaciju kulture probiotskog mikroorganizma Saccharomyces boulardii i vitamina D3, a koja blagovremeno deluje na zdravlje i funkcije digestivnog trakta i regulaciju crevne flore.

 

Na ovaj način, vaše telo će lako svariti svaki izvor kalcijuma ali, i lakše će ga i efikasnije apsorbovati uz prirodan izvor vitamina D iz Bulardi kapsula.

Bulardi koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close