Kada konzumiramo probiotike, ne mislimo često o tome kroz šta sve moraju da prođu kako bi stigli do creva i ostvarili svoj blagotvorni efekat. Digestivni trakt predstavlja izazovno okruženje puno fizičkih i hemijskih barijera – od jakih kiselina u želucu, preko enzima za varenje u tankom crevu, do konkurencije s postojećim mikroorganizmima u crevnoj flori.
Kako probiotske kulture preživljavaju ovaj put? Koji sojevi imaju najbolju šansu da stignu do creva i deluju u punom kapacitetu? Sada ćemo razmotriti ključne faktore koji utiču na njihov opstanak i efikasnost, sa posebnim fokusom na Saccharomyces boulardii, probiotsku gljivicu poznatu po svojoj otpornosti i pozitivnom dejstvu na crevni mikrobiom.
Kao i svako živo biće, probiotske kulture zahtevaju specifične uslove kako bi preživeli i bili delotvorni – od trenutka nastanka, preko čuvanja na polici, pa sve do trenutka kada ih unesemo u organizam.
Šta je potrebno da probiotske kulture prežive?
- Stabilna temperatura: Većina njih zahteva čuvanje na određenoj optimalnoj temperaturi, kako bi ostali aktivni. Prekomerno zagrevanje ili zamrzavanje može ih uništiti.
- Zaštita od vlage: Vlaga im može smanjiti aktivnost pre vremena, što smanjuje njihovu efikasnost kada stignu do naših creva. Zato je važno čuvati ih u originalnom, dobro zatvorenom pakovanju.
- Zaštita od svetlosti: UV zraci i direktno svetlo ih takođe mogu oštetiti, pa je naglašena potreba za dobrim i pouzdanim pakovanjem.
- Prava formulacija: Da bi preživeli put kroz želudačnu kiselinu i stigli do creva gde deluju, poželjno je da se koriste posebne formulacije sa otpornijim probiotskim sojevima.
- Pravilna upotreba: Da bi bili delotvorni, treba da se uzimaju prema uputstvu – obično uz obrok ili na prazan stomak, zavisno od vrste.
Birajući kvalitetne probiotske kulture sa pažljivo odabranim sojevima i odgovarajućim pakovanjem, osiguravamo da ostanu aktivni i efikasni do trenutka kada ih unesemo u organizam.
Izazovi i probiotske kulture: Od usta do creva
1. Početak putovanja: Oralna faza
Probiotske kulture započinju svoje putovanje u ustima, gde su već izloženi različitim enzimima i temperaturama. Ovaj deo puta nije previše izazovan za njih, ali je važno da nisu predugo izloženi vlažnim uslovima pre nego što stignu do želuca, jer može doći do inaktivacije i slabljenja njihove stabilnosti.
2. Želudačna barijera: Visoka kiselost kao najveći neprijatelj
Najveća prepreka za preživljavanje probiotskih kultura je želudačna kiselina, čiji pH varira između 1,5 i 3. Ova ekstremno kisela sredina dizajnirana je da uništava bakterije i patogene, ali nažalost utiče i na probiotske mikroorganizme.
Studije su pokazale je da većina probiotskih kultura gubi od 50% do čak 90% svoje populacije u želucu (1).
Postoje dva načina na koja probiotici mogu preživeti želudačnu kiselinu:
✅ Otpornost sojeva – Neki probiotski sojevi, poput Lactobacillus rhamnosus i Saccharomyces boulardii, prirodno su otporniji na kiselo okruženje (2).
🔹 Saccharomyces boulardii se ističe kao jedan od retkih probiotskih sojeva koji prirodno preživljava prolazak kroz želudac zahvaljujući svojoj otpornosti na kiselu sredinu i visoke temperature. (3)
3. Tanko crevo: Enzimi i žučne soli – dodatni test izdržljivosti
Ako probiotici prežive želudačnu barijeru, sledeća prepreka su digestivni enzimi i žučne soli u tankom crevu. Oni mogu razgraditi mnoge mikroorganizme pre nego što uopšte stignu do debelog creva.
Međutim, Saccharomyces boulardii pokazuje visoku otpornost na žučne soli, što mu omogućava da neometano putuje kroz tanko crevo (4)
4. Debelo crevo: Stanište dobrih bakterija
Tek kada probiotske kulture stignu do debelo creva, mogu početi da ostvaruju svoje dejstvo. Ovde se nastanjuju, takmiče sa patogenima za resurse i proizvode korisne metabolite poput kratkolančanih masnih kiselina (SCFA), koje imaju protivupalna svojstva.
Studije potvrđuju da probiotici moraju preživeti ceo digestivni put kako bi imali terapijski efekat (5).
🔹 Saccharomyces boulardii u debelom crevu deluje kao „privremeni stanovnik“, ne kolonizuje trajno creva, ali proizvodi enzime i metabolite koji pomažu obnavljanju crevne flore i inhibiranju rasta patogenih bakterija.
Kako osigurati optimalne uslove za njihovo preživljavanje?
Kao što smo videli, put probiotskih kultura kroz digestivni trakt može biti izazovan zbog izloženosti želudačnoj kiselini, žučnim solima i enzimima za varenje. Kako bi ostvarili svoj puni efekat, važno je obezbediti optimalne uslove za njihovo preživljavanje i kolonizaciju creva.
Ovo su saveti koje mogu poboljšati efikasnost probiotika i osigurati njihov maksimalan uticaj na zdravlje digestivnog sistema:
🔸 Uzeti probiotike sa hranom – Studije su pokazale da konzumacija probiotika uz obrok (posebno onaj koji sadrži masti), ili 30 minuta pre obroka povećava njihovu stopu preživljavanja (6).
🔸 Koristiti otpornije probiotske sojeve – Saccharomyces boulardii, Lactobacillus rhamnosus i Bifidobacterium bifidum imaju veću šansu da prežive put kroz digestivni trakt.
Probiotske kulture i izazovi: zaključak:
Probiotske kulture se suočavaju sa brojnim izazovima dok putuju kroz digestivni trakt, ali postoje strategije koje im pomažu da prežive i deluju u punom kapacitetu.
Saccharomyces boulardii je jedan od najotpornijih probiotskih sojeva, prirodno otporan na želudačnu kiselinu, žučne soli i visoke temperature, što ga čini idealnim kandidatom za poboljšanje zdravlja creva.
Briga o crevima počinje brigom o probiotskim kulturama – omogućite im prave uslove da prežive i rade u vašu korist!
Reference:
- Cook, M. T., et al. (2012). “Microencapsulation of probiotics for gastrointestinal delivery” Journal of Controlled Release. http://dx.doi.org/10.1016/j.jconrel.2012.06.003 ;
- Ziarno, M., et al, D. (2020. Effect of Lactic Acid Bacteria on the Lipid Profile ofBean-Based Plant Substitute of Fermented Milk; https://www.semanticscholar.org/reader/7c7f2e4017ca9ae17f588ad7fdf87385d601c978 ;
- Zorica Tomičić et al.“Novel Insights in the Application of Probiotic Yeast Saccharomyces boulardii in Dairy Products and Health Promotion”; https://www.mdpi.com/2304-8158/13/18/2866 ;
- McFarland, L.V. (2010). “Systematic review of Saccharomyces boulardii in adult patients”; https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC2868213/ ;
- Maritiele Naissinger da Silva et al. « In vitro test to evaluate survival in the gastrointestinal tract of commercial probiotics”; https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2665927121000320#bib23 ;
- T A Tompkins “The impact of meals on a probiotic during transit through a model of the human upper gastrointestinal tract”; https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22146689/ ;
