Medicinu XX veka bez sumnje je obeležio pronalazak antibiotika. Ova velika grupa lekova je produžila život ljudi na našoj planeti i mnoge fatalne bolesti učinila izlečivim. Ipak, raširena neracionalna upotreba antibiotika stvorila je ozbiljan problem nastanka sve veće otpornosti i neosetljivosti uzročnika infekcije na njihovo dejstvo.

 

Kada su deca u pitanju bakterijske infekcije se u svim uzrastima leče antibioticima, pa i kod tek rođenih beba. Šta je bitno znati za bolji uspeh terapije?

 

Ass. dr Nina Ristić, pedijatar-gastroenterolog Univerzitetske dečije klinike Tiršova, tvrdi da upotreba antibiotika kod većine virusnih infekcija nije opravdana i jedan je od razloga sve veće otpornosti mikroorganizama na dejstvo antibiotika. Da bi se donela prava odluka koji će se antibiotik koristiti za određenu infekciju potrebno je znati na koji antibiotik je osetljiva bakterija koja je uzrokovala infekciju, što se određuje antibiogramom. Takođe je važno da se primeni u odgovarajućoj dozi. Pored toga, treba imati u vidu da primena antibiotika može dovesti do neželjenih efekata koji smanjuju efikasnost terapije. Najčešće se javlja dijareja, koja podrazumeva pojavu tri ili više tečnih i/ili kašastih stolica u toku dana.

 

 

Dijareja se javlja u proseku kod trećine dece koja su lečena antibioticima

Gotovo svaki antibiotik može da izazove dijareju, ali je ipak najčešće izazivaju antibiotici koji se veoma često propisuju, poput penicilinskih preparata.

 

Bitno je istaći da dijareja može da se javi čak i do 8 nedelja nakon završene terapije antibioticima. Klinička slika je raznolika od veoma blage dijareje, do po život opasne. Najteži oblici dijareja javljaju se kao posledica infekcije Klostridijom (Clostridium difficile). Uzrok nastanka dijareja tokom primene ili nakon primene antibiotika je poremećaj ravnoteže između “dobrih” i “loših” bakterija-tvrdi doktorka Ristić.

 

Crevnu mikrobiotu čini oko 100 milijardi bakterija, što je 10 puta više od broja svih ćelija u našem organizmu. Većina ovih bakterija su “dobre”, a smanjenje njihovog broja (npr. primenom antibiotika) omogućava naseljavanje patogenih (“loših”) bakterija. Svaka osoba ima jedinstvenu, poput otiska prsta, crevnu mikrobiotu koja se formira u prvih 1000 dana od začeća. Uloge crevne mikrobiote su mnogobrojne: ona pomaže varenje, sprečava nastanak infekcija, ali može uticati I na nastanak brojnih autoimunih, kardiovaskularnih i drugih bolesti.

 

 

Da li probiotici mogu da pomognu za vreme lečenja antibioticima?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji kada su primenjeni u adekvatnoj dozi doprinose zdravlju domaćina,a čija ja efikasnost dokazana u brojnim studijama. Ipak, probiotici ne mogu da zamene prirodnu crevnu floru, ali mogu privremeno, dok se naša mikroflora ne obnovi, da obavljaju njene mnogobrojne funkcije. Najnovija istraživanja su pokazala da primena probiotika uz antibiotike smanjuje mogućnost pojave dijareje izazvane antibioticima. Takođe, ukoliko se dijareja ipak javi, probiotici skraćuju trajanje dijareje i dužinu bolničkog lečenja. Prema tome, probiotici se mogu koristiti kao pomoć pri lečenju dijareje povezane sa antibioticima.

 

Меđutim, veoma je bitno koji probiotik uzimamo i u kojoj dozi. Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i nutriciju, kao i Svetska gastroenterološka organizacija preporučuju¹ upotrebu dve probiotske kulture – Saccharomyces boulardii i Lactobacillus rhamnosus GG kao pomoć kod dijareje izazvane antibioticima, dok se za  infekcije Klostridijom preporučuje samo S. boulardii. Saccharomyces boulardii treba da se koristi u dozi od 250-500 mg dnevno ili 5-10 milijardi dnevno, dok je optimalna doza L. rhamnosus GG, 10 milijardi dnevno. Dužina primene probiotika je takođe bitna. Probiotik treba da uzimamo sve vreme uz antibiotik, ali je dobro da se uzima i bar mesec dana nakon toga.

 

 

Zašto je S. boulardii izuzetak među probioticima?

Postoji mnogo “dobrih” probiotiskih bakterija i samo jedna “dobra” gljivica, a to je Saccharomyces boulardii. Ova gljivica vezuje za sebe veliki broj štetnih bakterija i virusa, jer ima 10 puta veću površinu nego što imaju probiotske bakterije. Primena S. boulardii uz antibiotik smanjuje rizik od nastanka antibiotske dijareje za oko 60%. S. boulardii je jedini probiotik koji sprečava infekciju Klostridijom, i smanjuje rizik od njenog nastajanja za čak 75% jer direktno vezuje štetne agense koje proizvodi Klostridija.

 

Primena S. boulardii je prvi izbor kod antibiotske dijareje, jer je kao gljivica otporna na delovanje antibiotika, pa se može uzimati u isto vreme sa njim, što nije slučaj sa drugim probioticima. Pored komfora koji pruža, značajno je istaći da ne postoji mogućnost za razvoj rezistencije na primenjen antibiotik.

 

U cilju efikasnije terapije i zaštite od mogućih neželjenih efekata antibiotika, dr Ristić savetuje primenu Bulardi® i Bulardi Junior® kapsula. Bulardi® i Bulardi Junior®  sadrže žive mikroorganizme koji su osetljivi na ambijentalne uslove, zato im je potrebna dodatna zaštita. Posebno a-tech pakovanje u vidu kesice sa inertnim gasom, štiti probiotsku gljivicu od ekstremnih ambijentalnih uslova i garantuje efikasnost preparata sve do kraja roka upotrebe.

 

 

 

Reference: 

¹ Szajewska H, Canani RB, Guarino A, Hojsak I, Indrio F, Kolacek S, Orel R, Shamir R, Vandenplas Y, van Goudoever JB, Weizman Z; ESPGHAN Working Group for ProbioticsPrebiotics. Probiotics for the Prevention of Antibiotic-Associated Diarrhea in Children. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2016 Mar;62(3):495-506. doi: 10.1097/MPG.0000000000001081. PMID: 26756877

 

Bulardi koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close