Antibiotici: Izazovi (ne)adekvatne primene u današnje doba

Antibiotici predstavljaju grupu lekova koja se koristi za sprečavanje i lečenje bakterijskih infekcija. Međutim, u današnje vreme antibiotici sve češće podležu neadekvatnoj primeni, što nas dovodi u nezavidnu situaciju da, umesto njihove prednosti i efikasnosti, sve češće nailazimo na otpornost (rezistenciju) ili neadekvatan odgovor organizma na primenu antibiotika, onda kada je zaista potrebno da deluju.

Zašto dolazi do rezistencije bakterija na antibiotike?

Posledica prevelike upotrebe antibiotika je da neke bakterije, koje su normalno osetljive na antibiotike postanu rezistentne (otporne), usled genetskih promena (stečena rezistencija) samih bakterija. Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju, dovodeći do produžetka trajanja bolesti.
Neki od čestih uzroka pojave rezistencije na antibiotike su:

Primena antibiotika iz pogrešnih razloga:  

Često se koriste antibiotici u cilju lečenja prehlada i gripa, a to su stanja koja su izazvana virusima na koje antibiotici NE deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje obolelog, neće sniziti temperaturu, niti ukloniti druge simptome. Naprotiv, usled neadekvatne primene antibiotika može doći do narušavanja mikroflore creva i pojave simptoma poput dijareje, a posledično tome i umora, malaksalosti, dehidratacije i generalno produžavanja vremenskog perioda ozdravljenja.

Neodgovarajući način primene antibiotika

Kraća primena nego što je propisano (tj. prekidanje terapije čim se osete prvi simptomi poboljšanja), uzimanje lekova u nižim dozama, korišćenje u neodgovarajućim razmacima (2 puta umesto 3 puta na dan). U ovakvim situacijama u organizmu se neće nalaziti dovoljna koncentracija antibiotika koja je potrebna da uništi sve bakterije, već će se stvoriti uslovi da određeni broj bakterija preživi dovoljno dugo da razvije rezistenciju tj. otpornost.

Znajući da su antibiotici od vitalnog značaja za zdravstvo i zdravlje u celini, tema racionalne upotrebe antibiotika iz godine u godinu predstavlja aktuelno pitanje, kako kod stručne, tako i kod opšte javnosti. Mnogi stručni sastanci zdravstvenih radnika kako u svetu tako i u Srbiji su posvećeni ovoj temi.

Svetska nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika (World Antibiotic Awareness Week), 18-24. novembar 2024.

Na predlog Svetske zdravstvene organizacije, Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika obeležava se 18. novembra svake godine, a nedelja 18 – 24.11. Svetska nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika. Osnovni cilj je da se skrene pažnja stručnjaka i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove, kao i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju.

Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije.
Briga o zdravlju i prevencija infekcija je najbolji način da se smanji prekomerna primena antibiotika.

Zato je važno uvek insistirati na pravoj, sveobuhvatnoj i istrajnoj prevenciji:

Neophodno je unositi raznovrsnu hranu i baviti se fizičkom aktivnošću, jer se na taj način doprinosi jačanju imunog sistema i smanjenju rizika od infekcija.

Voditi računa o higijenskim merama – pravilno i redovno prati ruke, ne koristiti zajedničke peškire ili higijenski pribor.

Čuvati sebe i druge od infekcija koje se prenose kapljičnim putem.

Zaštititi se od seksualno prenosivih bolesti – koristiti prezervative.

MENJAMO SVEST O UPOTREBI ANTIBIOTIKA

DA LI STE ZNALI?

Postoje li posledice uzimanja antibiotika?

Pored uopštenih smernica JAKO JE VAŽNO upamtiti da antibiotici imaju svoje prednosti, ali i neželjena dejstva. Najčešće neželjeno dejstvo primene antibiotika je pojava takozvane antibiotske dijareje.

Dijareja izazvana antibioticima

Dijareja izazvana antibioticima podrazumeva pojavu neformiranih stolica (3 ili više u toku dana) tokom primene antibiotika, koja traje duže od 3 dana.
Početak dijareje se najčešće dešava 2-7 dana od početka uzimanja antibiotika, ali može da se desi i do 8 nedelja posle prekida uzimanja antibiotika.
Shodno tome, a u cilju izbegavanja dijareja, važno je slušati savet lekara i farmaceuta i UVEK uz antibiotike uzimati i probiotike, koji zapravo čuvaju našu crevnu floru od potencijalnih neželjenih događaja usled primene atibiotika.

Kako izabrati probiotski preparat tokom terapije antibiotikom?

Saccharomyces boulardii je jedini probiotik koji se može koristiti istovremeno sa svim antibioticima, i to ga čini idealnim u borbi protiv dijareje izazvane primenom antibiotika.
Saccharomyces boulardii – najbolje probiotsko rešenje tokom terapije antibiotikom!
Najbolje rešenje za prevenciju antibiotske dijareje je Bulardi^®, jer sadrži Saccharomyces boulardii, jedinu probiotsku gljivicu otpornu na antibiotike i može se uzimati istovremeno sa antibiotikom.
Probiotska gljivica Saccharomyces boulardii, ima 10 puta veću površinu od probiotskih bakterija. Na taj način, pospešuje vezivanje većeg broja patogena u crevima i ubrzava njihovu eliminaciju iz organizma.

Šta ako se dijareja izazvana antibioticima ipak javi?

Dijareju koja se javi za vreme uzimanja antibiotika možete da tretirate sami u sledećim slučajevima:
·       Imate manje od 3 stolice na dan
·       Problem traje najviše 3 dana
Ukoliko nemate drugih zabrinjavajućih simptoma uzmite BULARDI^®. Razgovarajte o svom problemu sa farmaceutom.
Takođe, dijareju koja se javi za vreme uzimanja antibiotika možete da tretirate sami i u sledećim slučajevima:
·       Ako imate više od 3 tečne stolice u roku od 24h
·       Ako se bolovi, nadutost i grčevi u stomaku pojačavaju
·       Ako se dijareja nastavlja ili počinje nakon prestanka uzimanja antibiotika
Preporuka je da zatražite savet od Vašeg farmaceuta, koji zajedno sa Vama može da ustanovi da li postoji sumnja na ozbiljan zdravstveni problem i potreba da se javite lekaru.

Tretman dijareje izazvane korišćenjem antibiotika

Tretman dijareje izazvane korišćenjem antibiotika
BULARDI^® – 1 kapsula dnevno tokom trajanja terapije i 2-4 nedelje nakon završetka terapije savetuje se kod:
·       Dijareje izazvane antibioticima
·       Lakših oblika antibiotskog kolitisa
·       Kolitisa izazvanog bakterijom Clostridium difficile

BULARDI^® 500 – 1 kapsula dnevno se savetuje kod:
· Antibiotske dijareje kod hospitalizovanih pacijenata
· Uz protokol za eradikaciju Helicobacter pylori infekcije (smanjuje neželjene efekte terapije, povećava stopu eradikacije i smanjuje broj recidiva)

BULARDI^® JUNIOR – 1-2 kapsule dnevno se preporučuje kod:
·       Akutnog gastroenteritisa
·       Dijareje izazvane antibioticima
·       Kolitisa izazvanog bakterijom Clostridium difficile
·       Uz protokol za eradikaciju Helicobacter pylori infekcije

Saccharomyces boulardii je jedina probiotska gljivica koji se može koristiti istovremeno sa svim antibioticima, i to ga čini idealnim u borbi protiv dijareje izazvane primenom antibiotika.

Saccharomyces boulardii – najbolje probiotsko rešenje tokom terapije antibiotikom!
Najbolje rešenje za prevenciju antibiotske dijareje je Bulardi^®, jer sadrži Saccharomyces boulardii, jedinu probiotsku gljivicu otpornu na antibiotike i može se uzimati istovremeno sa antibiotikom.
Probiotska gljivica Saccharomyces boulardii, ima 10 puta veću površinu od probiotskih bakterija. Na taj način, pospešuje vezivanje većeg broja patogena u crevima i ubrzava njihovu eliminaciju iz organizma.
Pored toga, kvasnica Saccharomyces boulardii ima sledeće prednosti:
• Dokazano smanjuje rizik za nastanak dijareje kod odraslih izazvane antibioticima za 84%.
• Klinički je efikasna i bezbedna – koristi se 100 godina u više od 90 zemalja sveta.
• Bezbedna je tokom terapije svim antibioticima, jer ne postoji mogućnost transfera genetskog materijala između bakterija i gljivice.
• Različitim mehanizmima uklanja prisutne patogene bakterije i njihove toksine iz creva.
• Obnavlja crevnu floru tako što sprečava rast i nastanjivanje štetnih bakterija u crevima.

Nalazi se u kapsulama čiji su blisteri dodatno zaštićeni a-TECH pakovanjem, koje pruža dodatnu zaštitu probiotskim ćelijama od spoljašnjih uslova, vlage, svetlosti, kiseonika.
NISU SVI PROBIOTICI ISTI! U ČEMU JE RAZLIKA?
a-TECH pakovanje obezbeđuje bolje preživljavanje probitske gljivice, garantujući deklarisanu dozu do kraja roka trajanja, što pruža efikasnost i bezbednost proizvoda.

Reference:
1.      https://www.emro.who.int/health-topics/drug-resistance/what-is-the-difference-between-antibiotic-and-antimicrobial-resistance.html;
2.      https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1264-evropski-dan-posvecen-racionalnoj-upotrebi-antibiotika-18-novembar-2023;
3.      https://antibiotic.ecdc.europa.eu/en/about/past-eaad-campaigns/european-antibiotic-awareness-day-eaad-2023;
4.      https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3381;
5.      https://www.who.int/campaigns/world-amr-awareness-week/2024#:~:text=The%20World%20AMR%20Awareness%20Week,18%2D24%20November%20every%20year;
6.      https://bulardi.com/ .
7.      Probiotic Excellence Center: Vodič za pacijente: Šta kada koristite antibiotike?