Bitka u crevima: Kako dobre bakterije pobeđuju loše i vraćaju zdrav mikrobiom?

U našim crevima vodi se neprestana borba između dobrih i loših bakterija – golim okom nevidljivi rat koji određuje kako ćemo se osećati, kakav će nam biti imunitet, varenje, pa čak i mentalno zdravlje.

Zdrav mikrobiom podrazumeva da dobre bakterije imaju dominantnu ulogu, držeći pod kontrolom potencijalno štetne mikroorganizme. Međutim, kada loše bakterije preuzmu primat, dolazi do disbioze, stanja poremećene ravnoteže crevne flore, koje može izazvati niz probavnih problema, oslabljen imunitet i povećanu sklonost infekcijama.

Nauka potvrđuje da je zdrav mikrobiom ključ za dugoročno zdravlje – ali kako osigurati da dobre bakterije pobede?

Ko su naši saveznici? Dobre bakterije u crevima!

Zdrav digestivni sistem nije samo organ za varenje – on je dom za milijarde mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse i gljivice. Ove bakterije igraju ključnu ulogu u našem zdravlju, a među najvažnijima su:

🔹 Lactobacillus (Lacticaseibacillus) – Probiotske bakterije koje pomažu u varenju laktoze, sprečavaju rast patogenih bakterija i podržavaju imuni sistem. Studija su pokazale i da određeni sojevi Lactobacillusa smanjuju upalne procese i poboljšavaju zdravlje creva (1).

🔹 Bifidobacterium – Ove bakterije su ključne za razgradnju vlakana, proizvodnju vitamina i zaštitu od infekcija. Prema istraživanju objavljenom u American Journal of Clinical Nutrition, deca koja su uzimala probiotike sa Bifidobacterium bifidum ređe su oboljevala od respiratornih infekcija (2).

🔹Saccharomyces boulardii – probiotska gljivica sa moćnim dejstvom!

Za razliku od većine probiotika koji su bakterije, Saccharomyces boulardii je probiotska gljivica, koja igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja digestivnog trakta. Ovaj soj se pokazao kao izuzetno efikasan u borbi protiv dijareje izazvane antibioticima, putničke dijareje i dijareje kod infekcije bakterijom Clostridium difficile (3).

Prednosti probiotske gljivice Saccharomyces boulardii su sledeće:
✅ Pomaže u obnovi crevne flore nakon upotrebe antibiotika (4).
✅ Sprečava rast patogenih bakterija, uključujući Clostridium difficile i Escherichia coli (5).
✅ Ima antiinflamatorno dejstvo (6), smanjuje crevne upale i može pomoći kod sindroma iritabilnog creva (7).
✅ Poboljšava varenje i smanjuje nadutost kod osoba sa digestivnim smetnjama.

Prema istraživanjima, dodatak Saccharomyces boulardii, probiotske gljivice može značajno smanjiti učestalost proliva kod pacijenata koji koriste antibiotike (8).

Ko su naši neprijatelji? Loše bakterije u crevima!

Iako loše bakterije nisu uvek štetne u malim količinama, njihov prekomeran rast može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Neke od „loših” bakterija u našim crevima bile bi sledeće:

🔹 Escherichia coli (E. coli) – Određeni tipovi E. coli mogu izazvati teške digestivne tegobe, prolive i upalne bolesti creva (9). Neki sojevi ove bakterije su posebno opasni jer proizvode toksine koji oštećuju crevnu sluzokožu i izazivaju jake upale.

🔹 Clostridium difficile (C. difficile) – Može izazvati ozbiljne infekcije creva, posebno nakon upotrebe antibiotika. Ova bakterija često preuzima primat kada antibiotici unište dobre bakterije, što može dovesti do dugotrajnih probavnih problema i ponavljajućih infekcija.

Studija je pokazala da pacijenti koji su uzimali probiotike tokom antibiotske terapije imaju značajno manji rizik od infekcije C. difficile (10).

🔹 Helicobacter pylori – infekcija doprinosi nastanku čira na želucu i povećati rizik od raka želuca (11). Njeno prisustvo često ostaje neprimećeno godinama, ali može dovesti do hronične upale želuca i problema sa varenjem.

Kako povratiti zdrav mikrobiom?

Posle upoznavanja sa dobrim i lošim bakterijama u našim crevima jasno je da moramo povećati broj dobrih, a smanjiti broj loših bakterija tako da naš mikrobiom bude u balansu.

Kada je broj dobrih bakterija optimalan, one pomažu u regulaciji probave, jačanju imuniteta i zaštiti od patogenih mikroorganizama. S druge strane, prekomerno razmnožavanje loših bakterija može izazvati niz problema, uključujući digestivne smetnje, upalne procese i oslabljen imunitet.

Ravnoteža mikrobioma je ključna za celokupno zdravlje, a njen gubitak može imati brojne posledice, od problema sa varenjem, do oslabljene otpornosti na infekcije. Na sreću, uz prave navike možemo podržati dobre bakterije i vratiti harmoniju u crevima. Evo nekoliko ključnih strategija koje pomažu u tom procesu:

✅ Probiotici i fermentisane namirnice – Jogurt, kefir, kimči i kiseli kupus sadrže korisne probiotske bakterije. Studije pokazuju da redovna konzumacija probiotika može poboljšati varenje i imunitet (12).

✅ Prebiotska hrana – Vlakna iz crnog i belog luka, banana i mahunarki hrane dobre bakterije i podstiču njihovo razmnožavanje.

✅ Smanjenje šećera i prerađene hrane – Loše bakterije se hrane šećerom, pa smanjenje unosa šećera pomaže obnovi mikrobioma.

✅ Fizička aktivnost i kvalitetan san – Studije pokazuju da dobre navike poput kvalitetnog sna i redovnog vežbanja poboljšavaju raznovrsnost crevne flore (13).

✅ Saccharomyces boulardii kao zaštitni probiotik – Posebno važan kod ljudi koji koriste antibiotike ili pate od čestih digestivnih problema.

Dobre bakterije vs loše bakterije: Šta smo zaključili na kraju?

Crevni mikrobiom je osnov zdravlja celog organizma. Disbioza može izazvati niz problema, ali pravilnom ishranom i zdravim načinom života možemo ojačati dobre bakterije i obnoviti mikrobiom.

Posebno mesto u ovom procesu zauzima Saccharomyces boulardii, probiotska gljivica koja štiti digestivni sistem, reguliše crevnu floru i sprečava infekcije.

Neka vaša creva budu vaša snaga – negujte ih mudrim izborima!

Reference:

Elaine Dempsey, Sinéad C Corr (2022). “Lactobacillus spp. for Gastrointestinal Health: Current and Future Perspectives”; https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9019120/ ;
Taipale, T., et al. (2016). Probiotic supplementation for the first 6 months of life reduces respiratory infections in infants. American Journal of Clinical Nutrition. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17208600/ ;
McFarland, L.V. (2010). Systematic review and meta-analysis of Saccharomyces boulardii. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20458757/ ;
Surawicz, C.M., et al. (2000). Prevention of antibiotic-associated diarrhea by Saccharomyces boulardii. Clinical Infectious Diseases. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2494098/ ;
Theodoros Kelesidis, Charalabos Pothoulakis: “Efficacy and safety of the probiotic Saccharomyces boulardii for the prevention and therapy of gastrointestinal disorders”; https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3296087/ ;

C Pothoulakis (2009): Review article: anti-inflammatory mechanisms of action of Saccharomyces boulardii; https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19706150/ ;
Guslandi, M., et al. (2003). Saccharomyces boulardii in the treatment of irritable bowel syndrome. World Journal of Gastroenterology. https://journals.lww.com/jcge/citation/2011/09000/treatment_of_irritable_bowel_syndrome_with.19.aspx#:~:text=boulardii%20was%20found%20significantly%20more,and%20in%2092.5%25%20with%20mebeverine%2BS.;
Stephan Ehrhardt et al. “Saccharomyces boulardii to Prevent Antibiotic-Associated Diarrhea: A Randomized, Double-Masked, Placebo-Controlled Trial”; https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4785405/
Nataro, J.P., & Kaper, J.B. (1998). Diarrheagenic Escherichia coli. Clinical Microbiology Reviews. . https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9457432/ ;
Louie, T.J., et al. (2009). Fidaxomicin versus vancomycin for Clostridium difficile infection. New England Journal of Medicine. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21288078/ ;
Blaser, M.J. (2006). Helicobacter pylori and gastric diseases. Gastroenterology. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9582144/ ;
Ouwehand, A.C., et al. (2002). Probiotic and other functional microbes: from markets to mechanisms. British Journal of Nutrition. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15831388/ ;