M.R., 47 godina, lekar iz Beograda
1. dan
Jednog julskog četvrtka posle povratka sa posla, ušla sam u kuću, sela na krevet i osetila da jednostavno više ne mogu da ustanem. To je početak moje priče o Covidu-19, toj strašnoj i mukotrpnoj bolesti koja bukvalno nema nikakve veze sa bilo čim što sam osetila do tada. Slušala sam od nekih kolega-doktora da je to „smešna infekcija“, da je slična običnom gripu, da je večina pacijenata preleži bez simptoma, ali početak je ukazivao na potpuno suprotnu putanju- nešto mnogo teže, bolnije i čudnije.
Iste sekunde shvatila sam o čemu se radi i zamolila sam supruga da dete odvede kod rođaka, a da se on izoluje u drugi deo stana. Izmerila sam temperaturu, u tom trenutku bila je 37.8, lice mi je bilo zajapureno, malaksalost ekstremna, vuklo me ka krevetu, disanje mi je bilo otežano, osećala sam miks panike i objektivnog stanja uslovljenog ulaskom virusa u moj organizam. Popila sam prvo Paracetamol u nadi da će sve brzo prestati, ali u toku noći je krenuo osećaj kao da se nalazim u oklopu, a da mi glavu pritiskaju presom. Sve to je u meni izazivalo jak strah jer nikada do tada tako nešto nisam osetila, a strah je nesvesno pajačao ionako teške simptome. Počeli su jaki bolovi u vidu čupanja, koji su bili lokalizovani prvo u maloj karlici, a zatim se širili ka stomaku i grudima, a nisu prolazili ni posle jakih analgetika u kombinaciji sa Paracetamolom. Činilo mi se da mi neko vadi, čupa i uvrće unutrašnje organe. Tada već dolazi do potpune konfuzije u mojoj glavi, vrtoglavice, obamrlosti i osećaja kao da haluciniram. Takvo stanje se nakratko prekidalo posle uzimanja lekova ali se ponovo vraćalo. Iste noći se pojavljuje još jedan simptom- osećaj paljenja tj. kao da mi je neko stavio šibicu u nos i zapalio kožu tela. Sve peče, boli, situacija je nepremostiva i uz analgetike koje sam uzimala. Shvatam i da sam u potpunosti izgubila osećaj mirisa i ukusa, a zbog pečenja u nosu i grudima, praktično svaki udah postaje napor, boli, iscrpljuje i muči. Kroz glavu mi prolaze razne situacije, gde sam pogrešila, od koga sam se zarazila i da li je do ovoga moralo doći.
2. dan
U jutarnjim časovima iscrpljena, bez trunke snage, sa jakim bolovima u celom telu, temperaturom do 38C, odlazim kod infektologa, testiram se i, s obzirom na jasnu kliničku sliku, u terapiju odmah uključujem jake doze antibiotika, vitamine i Saccharomyces boulardi. Kao lekar, pacijentima sam uz antibiotike uvek savetovala da uzimaju Bulardi, jer je to jedini probiotik koji se kao gljivica može uzimati u isto vreme sa antibiotikom, ali do sada ga nisam nisam lično koristila. Shvatila sam da tako jaka antibiotska terapija zahteva i primenu Bulardija, pa sam od prvog dana terapije počela da uzimam dozu od 500mg sa dodatkom vitamina D, koji ima poznate pozitivne efekte na imunitet. Simptomi mi se ovog drugog dana pojačavaju, proširuju, kašljem, ne mogu da jedem, na silu pijem tečnost.
5. dan
Stiže rezultat testa. Pozitivna sam! I kod supruga se pojavljuju slični simptomi: temperatura, glavobolja, kašalj, pa zaključujem da sam u periodu inkubacije očigledno zarazila i njega. Testira se i on, a moji simptomi su na vrhuncu, ne prestaju, još se i pojačavaju. Temperatura je svakodnevna, traje i danju i noću, imam nadražajni suvi kašalj, bolovi ne prolaze ni uz analgetike. Malaksalost je takva da samo ustajanje iz kreveta predstavlja stravičan napor, kao propadanje u tamni ponor.
7. dan
Budim se prvi dan konačno bez temperature, miris i ukus i dalje ne osećam, bolova u telu ima, ali su slabiji. Redovno uzimam terapiju, antibiotike i Bulardi. Jedino što od simptoma od početka nisam imala su stomačne tegobe koje su inače česta manifestacija ili neželjeno dejstvo uzimanja antibiotika. Bar to, pomislila sam sa olakšanjem, jer u takvom stanju bilo kakav dodatni simptom usporio bi oporavak kome sam se toliko nadala.
26. dan
Prošlo je je više od 3 nedelje od početka bolesti i pozitivnog PCR testa. Većina simptoma je prošla, malaksalost je ostala. I dalje veći deo dana ležim. Nemam koncentraciju za bilo kakav ozbiljan rad, pa čak ni za čitanje knjiga za razonodu. Osećam se psihički potpuno slomljeno. Mislim da se ovo zove „posttraumatska depresija„. Miris i ukus i dalje ne osećam. Oporavak ide jako sporo. Još nisam videla sina i roditelje. Svi mi nedostaju. Bulardi i dalje pijem, i ako sam prestala sa antibiotskom terapijom. Posle tako jake doteze antibiotika, smatra se da treba nastaviti sa primenom probiotika još bar 10-14 dana da bi se crevna flora uravnotežila. Uzimam i dalje preparate vitamina C i D, kao N-acetil-cistein za iskašljavanje, i to preperat sa dodatkom propolisa koji blagotvorno deluje na moje disajne puteve izmučene bolešću. Van kuće sam izlazila samo na 3 testiranja (PCR) i sva tri su bila pozitivna. Čekam rezultat četvrtog testa i poručujem vam: Mislite svojom glavom, koristite zaštitne maske u svakoj prilici, održavajte socijalnu distancu i izbegavajte zatvorene prostore. Kao lekaru bilo mi je podjednako teško da prolazim kroz ovaj pakao, i učiniću sve svojim ličnim primerom i edukacijom pacijenata da izbegnu ovu fizičku i psihičku bolest koja lomi celo telo.
I suprug i ja se polako oporavljamo, i sada mi je najveća želja da konačno stigne negativan test i da zagrlim svog sina.
Srećno!
