Danas se kandida optužuje da je uzročnik različitih tegoba, naročito onih vezanih za probavu. Zbog toga se osobe sa različitim tegobama odlučuju da odnesu stolicu na analizu, ali ako stigne pozitivan nalaz suočavaju se sa problemom lečenja: kako, čime i koliko dugo? Jer ako odgovor na ova pitanja potraže na društvenim mrežama ili od poznanika i rođaka, nailaze na veoma široku paletu odgovora, od sprovođenja rigoroznih  dijeta (koje potpuno isključuju šećere, testa, voća i slično), preko različitih čajeva i pomoćnih lekovitih sredstava (čaj od nevena i hajdučke trave, ulje od divljeg origana i slično), pa sve do lekova namenjenih lečenju gljivičnih infekcija, koji se nazivaju antimikotici i mogu imati brojne neželjene efekte.

 

Šta je kandida?

Kandida je mikrorganizam iz porodice gljivica (kvasnica). Smatra se, ukoliko je u malom broju, normalnim stanovnikom sluzokože usta, ždrela, gastrointestinalnog trakta i vagine. Na ovim površinama ona živi u ravnoteži  sa ostalim mikroorganizmima, pre svega različitim bakterijskim vrstama. Međutim ukoliko nešto poremeti ravnotežu u ovom sistemu, na primer ako se usled korišćenja antibiotika smanji broj dobrih bakterija u crevima, formiraju se uslovi za prekomerno razmnožavanje gljivica i tada se kandida može naći u povećanom broju. Samo u određenim uslovima, prekomeran rast kandide izaziva bolest i dovodi do infekcije.

 

Šta je kandidijaza?

Kandidijaza je bolest izazvana prekomernim rastom gljivica iz roda Candida. Ova gljivična infekcija pripada takozvanim oportunističkim infekcijama, odnosno infekcijama koje su izazvane mikro-organizmima koji obično ne izazivaju bolest. Neće svaki prekomerni rast kandide dovesti do infekcije, odnosno patološke reakcije organizma. Ukoliko osoba ima zdrav imunitet, neće nastati infekcija. Ali ukoliko osoba ima oslabljen imunitet, najčešće zbog postojanja drugih bolesti (maligne bolesti, neuhranjenost, prevremeno rođenje i slično), velika je mogućnost nastanka kandidijaze.

 

Zbog toga nalaz kandide u povećanom broju u stolici, zahteva različiti  pristup. Ukoliko je imunitet domaćina očuvan, treba je posmatrati kao disbiozu, odnosno signal da je došlo do poremećaja u ravnoteži ekosistema creva. Ali ukoliko je imunitet domaćina narušen, tretirati je kao gljivičnu infekciju, što najčešće zahteva primenu antimikotika.

 

Kako nastaje prekomeran rast kandide u crevima?

Da bi nastala ova disbioza moraju da se stvore određeni preduslovi.

 

Sa jedne strane to je upotreba određene terapije. Najčešće je to česta ili dugotrajna upotreba antibiotika, koja neselektivno uništava i dobre bakterije, čime podstiče rast gljivica, naročito kandide. Osim antibiotika i upotreba nekih drugih lekova kao što su lekovi koji smanjuju lučenje ili neutrališu želudačnu kiselinu, a koriste se za lečenje dispeptičkih tegoba (gastritisa, čira, gastroezofagealnog refluksa), narušavaju balans crevne mikrobiote i omogućavaju prekomeran rast kandide. Na sličan način i upotreba nekih drugih lekova, kao što su kortikosteroidi (čak i kada se uzimaju u vidu pumpica ili inhalacija) i druga hormonska terapija (kontraceptivne pilule), zatim u slučaju primene imunosupresivne terapije (korišćenje citostatika, terapija zračenjem), može dovesti do kandidijaze.

 

Određena stanja i bolesti umnogome doprinose nastanku kandidijaze, posebno kada se naruši prirodna odbrana na sluzokoži, što omogućava prodor kandide u krvotok. To su pre svega stanja smanjenog imunološkog odgovora, kao što je kod hroničnog stresa, malignih bolesti, SIDA, pothranjenosti, teških operacija i transplantacija, dugotrajnih hospitalizacija, šećerne bolesti, trudnoće i kod prevremeno rođene dece.

 

Određene životne navike pogoduju razvoju kandidijaze. To su pre svega postojanje stranog tela u usnoj duplji (proteze, cucle varalice i na bočicama za bebe, veštačke bradavice), kao i navika grickanja noktiju, vrha olovke i slično, ali i višekratno korišćenje plastičnih posuda koje su namenjene za jednokratnu upotrebu (slamčice, čaše, flašice, escajg). Kandida voli vlažnu i toplu okolinu, te površine koje se ne mogu dovoljno dobro ili dovoljno često oprati, najčešće bivaju mesta njenog prekomernog rasta.

 

Ishrana veoma utiče na razvoj crevne disbioze. Poznato je da ukoliko u ishrani dominiraju kisele namirnice i pića bogata ugljenim hidratima (slatkiši, testa, sokovi, alkohol), to će pogodovati prekomernom rastu kandide.

 

Postojanje zatvora (neredovne i/ili tvrde stolice) pogoduje razvoju crevne kandidijaze, jer se zadržavanjem stolice formira pogodan milje za razvoj ove gljivice.

 

Kako se tretira ova disbioza?

Najbolje je tretirati uzrok disbioze. Zbog toga se obavezno preporučuje uz upotrebu antibiotika istovremeno korišćenje probiotika, pre svega onih koji sadrže Saccharomyces boulardii. Ova će gljivica, za razliku od probiotskih bakterija preživeti delovanje antibiotika. Saccharomyces boulardii treba uzimati i nakon antibiotske terapije, bar koliko je trajala antibiotska terapija, odnosno terapija probioticima treba da bude dvostruko duža.

 

Promena loših životnih navika (prestanak grickanja noktiju, odvikavanje od cucle i slično) drastično smanjuje mogućnost ponovne pojave crevne kandidijaze.

 

Preporučuje se zdrava ishrana sa ograničenim unosom ugljenih hidrata i  fabrikovanih namirnica i pića.

 

Normalizacija broja i konzistencije stolica je naravno preduslov za trajno rešavanje disbioze. Za to je nekad dovoljan samo toaletni trening (naći vremena u toku dana za defekaciju, najbolje nakon obroka). Retko su kod zatvora potrebni posebni režimi ishrane sa većim unosom vlakana i tečnosti. Pojava zatvora, odnosno neredovne i/ili tvrde stolice, uvek vodi crevnoj disbiozi, tako da je upotreba probiotika u ovim slučajevima  obavezna, bez obzira na druge načine rešavanja ovog problema.

 

Da li se crevna kandidijaza može sprečiti?

Očuvanjem ravnoteže u crevima, a posebno vodeći računa o balansu probiotskih gljivica sa jedne i probiotskih bakterija sa druge strane, moguće je doprineti smanjenju nastanka crevne kandidijaze. Najjednostavniji način za to je primena odgovarajućih probiotika. Ukoliko je potrebno nadoknaditi probiotske  gljivice i bakterije na tržištu postoje preparati gde se u jednom farmacetsko-doziranom obliku (kapsuli/kesici) nalazi kombinacija probiotske gljivice Saccharomyces boulardii i probiotskih bakterija iz roda Laktobacila koja deluje sinergistički u održavanju i uspostavljanju normalne funkcije crevne flore.

 

Ovo su inače probiotski sojevi koji su najviše ispitivani i najčešće korišćeni i kod dece i kod odraslih. Međutim ukoliko se radi samo o prekomernom rastu kandide, bez smanjenog broja probiotskih bakterija, nije neophodno koristiti kombinovane probiotke preparate. U ovim slučajevima se preporučuje preparat koji sadži samo Saccharomyces boulardii.

 

Zašto Saccharomyces boulardii?

Ova probiotska gljivica ima višestruko dejstvo kod kandidijaze. Sa jedne strane ima mehanizme kojima pomaže kod ove oportunističke gljivice, a sa druge strane povećava imuni odgovor domaćina.

 

Saccharomyces boulardii pomaže pri smanjuje prijanjanja (adhezije) i vezivanja kandide na sluzokoži creva, te tako sprečava formiranje biofilma. Candida albicans ima posebnu sposobnost da se međusobno povezuje dugim tankim nitima (filamentima), formirajući mrežu i time dodatno povećava svoju štetnost. Ali Saccharomyces boulardii doprinosi smanjenju ovog vezivanja, čime smanjuje sposobnost virulencije ove vrste kandide. Najčešća patogena vrsta kandide, Candida albicans, ima mogućnost izazivanja invazivnih oblika kandidijaze, zbog mogućnosti prolaza živih mikroorganizama iz gastrointestinalnog trakta do limfnih žlezda, slezine, jetre, bubrega i krv. Saccharomyces boulardii može pomoći u sprečavanju prolazka Candida albicans iz gastrointestinalnog trakta. Osim toga proizvodi određene bioaktivne molekule koji deluju nepovoljno na  kandidu.

 

Kalijum Bulardi

 

Poznato je da probiotici imaju pozitivan efekat na imunitet domaćina. Saccharomyces boulardii povećava stvaranje glavnog antitela sluzokoža (imunoglobulina A) u svim delovima gastrointestinalnog trakta. Osim toga jača crevnu barijeru. Ukoliko ipak nastane crevna kandidijaza smanjuje upalne supsance u sluzokoži debelog creva, a time i upalni odgovor organizma.

 

Preporučena primena je najmanje mesec dana ili još 2 nedelje nakon povlačenja tegoba, u količini od najmanje 250 mg dnevno.

 

Čuvajući crevnu mikrofloru, čuvamo svoj imunitet, jer se najveći broj imunih ćelija nalazi u gastrointestinalnom traktu. A zdrav imunitet ne dozvoljava da u stanjima prekomernog rasta kandide u crevima, disbioza izazove bolest. Kod  disbioze se  preporučuje  upotreba kvalitetnih probiotika, pre svega onih koji sadrže probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii, u trajanju od najmanje mesec dana. Jer Saccharomyces boulardii je direktni konkurent kandide i ima direktno negativno dejstvo na njeno širenje, a i poboljšava imuni odgovor domaćina.

 

 

 

 

    Reference:

  1. Kunyeit L, K A AA, Rao RP. Application of Probiotic Yeasts on Candida Species Associated Infection. J Fungi (Basel). 2020 Sep 25;6(4):189. doi: 10.3390/jof6040189. PMID: 32992993; PMCID: PMC7711718.
  2. Berni Canani R, Cucchiara S, Cuomo R, Pace F, Papale F. Saccharomyces boulardii: a summary of the evidence for gastroenterology clinical practice in adults and children. Eur Rev Med Pharmacol Sci. 2011 Jul;15(7):809-22. PMID: 21780551.
  3. Vazquez-Munoz R, Dongari-Bagtzoglou A. Anticandidal Activities by Lactobacillus Species: An Update on Mechanisms of Action. Front Oral Health. 2021 Jul 16;2:689382. doi: 10.3389/froh.2021.689382. PMID: 35048033; PMCID: PMC8757823.
  4. Krasowska A, Murzyn A, Dyjankiewicz A, Łukaszewicz M, Dziadkowiec D. The antagonistic effect of Saccharomyces boulardii on Candida albicans filamentation, adhesion and biofilm formation. FEMS Yeast Res. 2009 Dec;9(8):1312-21. doi: 10.1111/j.1567-1364.2009.00559.x. Epub 2009 Aug 5. PMID: 19732158.
  5. Sun FJ, Li M, Gu L, Wang ML, Yang MH. Recent progress on anti-Candida natural products. Chin J Nat Med. 2021 Aug;19(8):561-579. doi: 10.1016/S1875-5364(21)60057-2. PMID: 34419257.
  6. Non-bacterial Microorganism Used as Probiotic Agent in Supporting Treatment of Selected Diseases. Curr Microbiol. 2020 Sep;77(9):1987-1996. doi: 10.1007/s00284-020-02053-9. Epub 2020 May 29. PMID: 32472262; PMCID: PMC7415030.

Bulardi koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close