Probiotik – sigurno ste u skorije vreme čuli ovu reč. Čini se da se danas, više nego ikad, govori o probioticima i o njihovoj važnosti. Verujemo da ste primetili da mnogi proizvođači određenih namirnica ističu baš to probiotsko dejstvo u njima. Tako možda već u svom frižideru imate jogurt, kefir ili neku vrstu sira na kojima je posebno istaknuto da pomažu zdravlju stomaka. Svima nam je jasno da je probiotik igra veliku ulogu, i to ne samo kada govorimo o zdravlju stomaka već i o sveukupnom zdravstvenom stanju. Svima nam je dobro poznata ona izreka da zdravlje kreće iz stomaka. Zašto je to baš tako, zašto je i da li je probiotik toliko važan koliko se priča i šta sve treba da znamo o dobrim bakterijama, saznajte u sledećim redovima.
ŠTA JE PROBIOTIK?
Najjednostavnije rečeno probiotici su živi mikroorganizmi, poput određenih sojeva dobrih bakterija, koji kada se konzumiraju u odgovarajućim količinama daju zdravstvenu korist domaćinu. Probiotici se mogu uzgajati u labaratorijama i mogu se konzumirati u obliku kapsula, praha, a mogu se dodavati i u određene namirnice i napitke. Takođe, probiotici se prirodno mogu naći i u nekim fermentisanim namirnicama i pićima. Kad su probiotici prisutni u crevima, oni djeluju poput “mirovnih snaga” koje su tu kako bi pomogle da se uspostavi red i kako bi u stomaku sve išlo svojim tokom. Važno je da znate da upotreba probiotika za postizanje ravnoteže bakterija u crevima može ponuditi novi način očuvanja vašeg zdravlja. Probiotik može pomoći i u podršci zdravom mikrobiomu kroz njegovu sposobnost da:
- poveća broj zdravih mikroba u crevima
- stimulišu imune funkcije i reakcije
- poveća integritet mukozne barijere
- takmiči se sa patogenim bakterijama za hranjive materije
- blokira patogene bakterije
- izlučuje antibakterijske molekule (npr. vodonik peroksid, organske kiseline)
Pored svega, probiotici se zbog njihove sposobnosti da ponovo nasele creva prijateljskim/dobrim bakterijama i sposobnosti da spreče kolonizaciju loših bakterija, često preporučuju i ljudima koji su na terapiji antibioticima – koji, na žalost, tom terapijom uništavaju one dobre bakterije, i zato se postavlja pitanje da li su probiotici zaista efikasni?
ZDRAVLJE CREVA I ULOGA MIKROBIOMA
Gore u tekstu smo pomenuli mikrobiom, a kako smo vam u naslovu samog teksta obećali da ćete baš u ovom tekstu pronaći sve što treba da znate kada neko kaže “probiotik”, smatramo da i pojam mikrobioma treba dodatno da pojasnimo. Da li ste do sada čuli za mikrobiom? Ljudsko telo je domaćin za oko 40 biliona bakterijskih ćelija i drugih mikroskopskih organizama – inače poznatih kao ljudski mikrobiom. Možda zvuči i malo zastrašujuće ali srećom, većina tih mikroorganizama ne izaziva bolesti i prilično su korisni. Različite populacije ovih mikroba nastanjuju našu kožu, nos, usta i urogenitalni trakt. Međutim, populacija koja igra najvažniju ulogu u našem sveukupnom zdravlju je ona koja živi u našem gastrointestinalnom traktu, ili crevima. Ljudi se oslanjaju na populaciju nepatogenih mikroba koji žive u našim crevima (poznatih i pod nazivom mikrobiota creva) kako bi obavljali važne ljudske funkcije koje mi sami ne možemo da izvršimo. Na primer, mikrobi u crevima nam pomažu da:
- se izvrši sintetiza malih količina esencijalnih vitamina
- probavljaju dijetalna vlakna i pretvaraju ih u hranljive materije za ćelije debelog creva
- se zaštititimo od stranih patogena
- sazrevanje imunih ćelija
- imuni sistem nauči kako da prepozna i napada štetne bakterije
Ovi mikrobi su toliko bitni kao i njihov genetski materijal – sada zajednički poznati kao mikrobiom creva – da ih naučnici često nazivaju „zaboravljenim organom“ ili „drugim mozgom.“ Kada je naseljen velikim i raznolikim spektrom korisnih crevnih mikroba, mikrobiom creva je u ravnoteži i može optimalno da deluje. Suprotno tome, kada je raznolikost i obilje crevnih mikroba mala, mikrobiom creva je u stanju disbioze i podložnan je negativnim zdravstvenim ishodima.
Uobičajeni faktori rizika, koji mogu da dovedu do disbioze uključuju:
- stres
- lošu ishranu
- nedostatak sna
- starenje
- toksine iz okoline
- upotrebu antibiotika
A sve to može rezultirati gubitkom raznolikosti, što vas dovodi u rizik od disbioze. Iako je najbolji način da se spreči disbioza ili poboljšaju simptomi disbioze izbegavanje tih faktora rizika kao što su loša ishrana i stres, postoje i određeni faktori (poput starenja ili infekcije) koje ne možete izbeći. Upravo u ovim situacijama probiotik može da pomogne.
NA KOJI JOŠ NAČIN PROBIOTIK MOŽE DA POMOGNE TELU?
Dobre bakterije iz probiotika nisu stalni stanovnici naših creva, zato je potrebno uzimati ih često kako bi se postigli dobri rezultati. Neophodno je bar oko pet dana konstantnog unosa probiotika da bi se povećala prisutnost dobrih bakterija. Mogli bismo reći da su probiotici pametni. Neki od probiotika koji pomažu kod proliva (dijareje), pomažu i u slučaju zatvora (opstipacije). Čini se kako uđu u organizam, tako “shvate” gde je problem i reaguju – rešavajući upalu ili podstiču imuni odgovor. Odlično “pregovaraju” sa patogenima. Većina patogena ne želi da pravi štetu, tu su kako bi se hranili. Laički da kažemo, probiotici su tu kako bi im rekli da mogu tu da ostanu, ali da im nije dozvoljeno ispuštanje toksina. Probiotici u tom slučaju mogu proizvesti jedinjena koja sprečavaju oslobađanje toksina, čineći te loše bakterije bezopasnim. Probiotik može da ojača i crevnu barijeru. Barijera gastrointestinalnog trakta je veoma tanka, ona omogućava prolazak hranjivih sastojaka iz hrane, a ujedno brani od prodora toksina. Ukoliko ta barijera oslabi, patogeni bi mogli da dospeju u krvotok i na taj način dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema. Probiotik u ovom slučaju može pomoći da se ojačaju veze između ćelija, a dodatno mogu podstaći proizvodnju sluzi (mukusa), otežavajući patogenima da izazovu probeleme. Pored svega navedenog, u slučaju infekcije, bakterije često stvaraju biofilm. Određeni probiotici proizvode materijal sličan “sapunu” koji razbija taj biofilm. Ovde bismo naveli još jednu dobru stranu probiotika. Budući da se za hranu bore sa lošim bakterijama, probiotik može da kontroliše štetne bakterije tako što im “oduzima hranu” i otežava napredak.
KOJE JOŠ BENEFITE MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD PROBIOTIKA?
Kada bismo morali da izdvojimo dva navažnija razloga i kažemo zašto je važno uzimati redovno probiotik to bi bilo: sprečavanje nastanka problema i upravljanje gastrointestinalnim problemima ukoliko do njih dođe, ali i da se smanji šansa da vam problem napravi neka od loših bakterija. Ukoliko ste na putovanju, ako ste pod stresom, ne hranite se zdravo ili ne spavate dovoljno, to su situacije u kojima ćete moći najbolje da primetite pravo dejstvo probiotika. Međutim, kako istraživana kada su u pitanju probiotici konstantno napreduju, ona najnovija ukazuju i na to da probiotik takođe ima potencijal da pomogne u lečenju i drugih stanja kao što su:
- visok holesterol
- alergija
- anksioznost
Probiotici imaju tako veliki uticaj jer se u crevima nalazi više nervnih završetaka nego na bilo kojem drugom mestu u telu (osim mozga) i polazna su tačka imunološkog sistema. Kao što već sigurno znate, da bismo izgradili snažan imunološki sistem, potrebno je i izlaganje širokom spektru mikroorgnizama, a često to nije slučaj. Pored svega toga, često upotrebljavamo i antimikrobne preparate – koji se mogu naći u sapunima, pa čak i nekim pastama za zube. Upravo oni uništavaju kako one loše, tako i one dobre bakterije. Probiotik može da popuni ovaj jaz.
ŠTA TREBA DA UZMETE U OBZIR KADA BIRATE PROBIOTIK?
Za sve one koji razmišljaju o tome da povećaju unos dobrih bakterija i koji razmišljaju kako da dodaju probiotike u svoju svakodnevnu rutinu, važno je da znaju da deo mogu da unesu putem ishrane, a da im pomoć može pružiti i pravi izbor dodataka ishrani, odnosno probiotik. Mi želimo da vas ohrabrimo da na prvom mestu obratite pažnju na svoju ishranu i procenite da li tu možete napraviti modifikacije kako bi se poboljšalo zdravlje creva. S druge strane, kada govorimo o dodacima ishrani, možda vam se čini da je svaki probiotik isti, ali to nije tačno. Efikasnost različitih probiotičkih namirnica kao i dodataka može znatno da se razlikuje. U narednim paragrafima razmatramo neka uobičajena pitanja prilikom odlučivanja o probiotiku.
KOJA JE DOVOLJNA KOLIČINA PROBIOTSKIH BAKTERIJA (CFU)?
CFU označava jedinice koje formiraju kolonije i koristi se za procenu broja bakterijskih ili gljivičnih ćelija koje su sposobne da dele i formiraju kolonije u uzorku. U osnovi, što je veći broj održivih ćelija u uzorku, to je veći CFU. Uprkos činjenici da je većina kliničkih istraživanja probiotika izvršena primenom doza od 10-20 milijardi CFU dnevno, sada postoje i probiotici koji u sadrže CFU od 50, 75, pa čak i 100+ milijardi. Iako je ovoliko visok nivo CFU-a možda preporučljiv za specifična stanja (kako to ukazuje lekar), većini ljudi nisu potrebne visoke doze i verovatno će imati koristi od CFU-a koji oponaša količinu bakterija pojedenih u raznovrsnoj i zdravoj ishrani. Takođe, važno je naglasiti da samo zato što jedan proizvod kaže da ima 50 milijardi CFU ne znači da ćete zapravo dobiti toliko i imati koristi od tog broja. Da bi probiotske bakterije stupile na snagu, moraju biti u stanju da prežive prolazak kroz gastrointestinalni trakt. Međutim, zato što su ovi mikroorganizmi osetljivi na svetlo, temperaturu, vlagu, želučane kiseline i žuč – njihova održivost je pravi izazov, jer je potrebno da prođu gastrointestinalni trakt uspešno kako bi kolonizovali creva. Što može biti izuzetno teško. Stoga, pored CFU, trebalo bi obratiti pažnju i na nauku koja stoji iza samog proizvoda (tj. da li su sojevi podržani u istraživanju stabilnosti i efikasnosti) i na to kako su probiotici zaštićeni od razgradnje (npr. pakovanje.) Pored svega toga, obratite pažnju na broj CFU koji je naznačen pri kraju roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje. Kvalitetni probiotici bi trebalo da imajnu garantovan broj živih bakterija sve do kraja isteka roka upotrebe. Zato su važna inovativna pakovanja kao što je aTECH.
PROBIOTIK – DA LI JE VRSTA SOJA VAŽNA?
Baš kao što ni dva čoveka nisu ista, tako ni dva soja iste bakterijske vrste nisu slična. Shodno tome, probiotski kapaciteti i mehanizmi pojedinih sojeva su promenjivi. Na primer, dok neki sojevi mogu biti posebno otporni na kiselinu i žuč, drugi se mogu pohvaliti impresivnim sposobnostima adhezije (lepljenja). I što je važno, istraživanja otkrivaju da su određeni sojevi efikasni za upravljanje specifičnim zdravstvenim stanjima i da specifične kombinacije sojeva mogu pružiti udružene benefite. Ukoliko svedete biranje probiotika na one sa najvišim udelom CFU-a ili najboljom cenom, moguće je da nećete dobiti željene rezultate. Umesto toga, potražite probiotik koji sadrži sojeve sa naučnim dokazima o koristima za ishod koji želite ili za problem sa kojim se suočavate. Bez obzira na to zbog čega uzimate probiotik – svakodnevna dodatna podrška imunitetu, pomoć kod određenih gastrointestinalnih simptoma, pomoć kod određenog zdravstvenog stanja – preporučujemo vam razgovor sa zdravstvenim stručnjakom koji će vam dati preporuku za sojeve koji su se pokazali efikasni u kliničkim ispitivanjima.
KOLIKO SOJEVA TREBA DA SADRŽI PROBIOTIK?
Ljudi koji počinju da uzimaju probiotike često pitaju koliko sojeva treba da ima probiotik. Da li je onaj sa jednim sojem najbolji? Da li je kombinacija 4 ili 5 sojeva idealna? Teoretski gledano, prednost bi mnogi dali kombinaciji sojeva zato što takav probiotik ima potencijal da uvede širi spektar probiotičkih efekata i mehanizama nego probiotik sa manje sojeva. Međutim, to nije uvek slučaj, jer je za neka stanja, onaj sa jednim sojem može efikasniji. Umesto da birate dodatak sa najviše sojeva, potražite dodatak koji ima sojeve koji su dobro istraženi i potkrepljeni naučnim dokazima i studijama. Na kraju, dodatak sa 30 različitih sojeva i 50 milijardi CFU vam neće dobro doći ako je pun neodrživih bakterija koje ne mogu kolonizovati creva.
VAŽNO JE DA ZNATE DA PORED PROBIOTSKIH BAKTERIJA POSTOJE I GLJIVICE
Jedna ćelija Bulardi Probiotik-a ima 10 puta veću površinu nego probiotske bakterije. Zbog toga je u mogućnosti da za sebe vezuje veći broj patogna i ubrzava njihovu eliminaciju iz organizma. Bulardi Probiotik kao probiotska gljivica je prirodno otporan na sve antibiotike što ga čini savršenim u borbi protiv antibiotskih dijareja. Ne postoji mogućnost transfera genetičkog materijala između bakterija i gljivice zbog čega su probiotske gljivice sigurnije tokom terapije antibioticima.
DA LI SU PROBIOTICI BEZBEDNI?
Kako odabrati kvalitetan probiotik?
Uprava za hranu i lekove kaže da su probiotici prepoznati kao bezbedni. Neke studije navode manje gastrointestinalne nuspojave, uključujući tečnu stolicu, osećaj nadutosti… Međutim, ovi simptomi su obično blagi i traju kratko. Ovi neželjeni efekti se takođe ređe pojavljuju ukoliko se probiotici uzimaju sa hranom.
PROBIOTIK, PREBIOTIK, SINBIOTIK – NIJE ISTO!
Objasnili smo šta je probiotik, ali pre nego što privedemo kraju ovaj tekst, želimo da razjasnimo još neke nedoumice. Pored probiotika, sigurno ste nekad čuli i za izraz prebiotik ili sinbiotik, i zato ćemo i njima posvetiti malo pažnje kako bismo bili sigurni da nema zabune i da je sve jasno. Prebiotici pre svega nisu bakterije i nisu živi mikroorganizmi, već rastvorljiva vlakna u prirodi (kao što su inulin i oligofruktoza) koji su hrana za dobre bakterije koje već žive u crevima, pomažući im da opstanu i napreduju. Možete ih pronaći u žitaricama od 100% celog zrna, raznom voću, artičokima, šparglama, luku, belom luku, praziluku, mahunarkama, pasulju, slanutku… Ukoliko konzumirate više ove hrane takođe može umanjiti rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčane bolesti, neke vrste raka i dijabetes tipa II. Sinbiotik predstavlja kombinaciju probiotika i prebiotika. Sinbiotik sadrži prebiotik i veću količinu sojeva probiotskih bakterija.
I ZA KRAJ…PROBIOTIK?
Sve veći napredak u istraživanjima ukazuje nam na važnost mikrobiote creva u ljudskom zdravlju, i zbog toga jedna stvar postaje sve jasnija – ti sitni mikrobi utiču na naše zdravlje i fiziologiju u velikoj meri. Zato učinite sebi uslugu i podržite zdravlje svog mikrobioma kroz uravnoteženu i zdravu ishranu, negujte probiotičke bakterije prebioticima, ograničaite unos šećera, izbegavajte antibiotike kada je to moguće i koristite proverene i kvalitetne probiotike.
