Saccharomyces Boulardii – važna probiotska gljivica!
U našem digestivnom sistemu, od usta do završnog dela creva živi najviše bakterija, nešto malo virusa i samo jedna gljivica.
Ilja Mečnikov, čuveni ruski mikrobiolog, koji je 1908.godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće fagocitoze – jednog od načina odbrane od mikroorganizama, godinu dana ranije, objavio je „Optimistički esej“ u kome je pisao da će u budućnosti biti moguće promenama sastava crevne flore produžiti ljudski život.
Henri Boulard je putujući po dalekom istoku, primetio u Vijetnamu, da domoroci koji žvaću koru tropskih voćki mangostin i liči, brže gube simptome dijareje tokom epidemije kolere. Tokom 1923.godine uspeo je da izoluje i opiše gljivcu koja je po njemu dobila ime Sacharomyces Boulardii, tako da upravo obeležavamo 100 godina od otkrića jedine probiotsle gljivice, koja je ujedno i najispitivaniji probiotski soj na svetu.
Crevna mikrobiota
Nauka nekoliko sledećih decenija nije razjasnila značaj mikroorganizama koji žive u nama, mada se znalo da pomažu u varenju hrane. Razlog je pre svega priroda bakterija koje uglavnom žive bez kiseonika i teško ih je odgajiti u laboratoriji, pa je teško i da se izoluju i identifikuju. Molekularna biologija omogućila nam je poslednjih godina da prvi put steknemo uvid u precizniji sastav crevne mikrobiote. Čovek ima ukupno 23000 gena u ćelijama svog organizma, a bakterije u našim crevima ima ukupno oko 100.000 milijardi u svakom mililitru crevnog sadržaja – u oko 2000 različitih vrsta i nose preko milion gena. Na osnovu toga koji mikroorganizmi dominiraju u crevima ljudska vrsta svrstava se u tri „enterotipa“ – što je za naše zdravlje bitnijia podela od one koje smo rase ili gde živimo. Postavlja se pitanje da li mi, gospodari prirode, nosimo bakterije u svojim crevima, ili su one glavne, a mi im samo služimo kao nosači. Istina je po svoj prilici da je zajednički život, na obostranu korist, prava definicija.
Sastav crevne mikrobiote pošinje da se formira još pre rođenja, a kad se rodimo prirodnim putem, nasledimo oko 40% crevne mikrobiote. Sastav je potpuno različit kad je rođenje carskim rezom, i kod te dece je veća verovatnoća od nastajanja alergija i ekcema tokom života. Kasnije, sastav bakterija i njihova raznovrsnost menjaju se starenjem, načinom ishrane, uzimanjem lekova, prisustvom nekih hroničnih bolesti i brojnim drugim faktorima. Način ishrane u prve dve godine života glavni je faktor koji određuje koje ćemo bakterije imati u crevima. Značaj mikrobiote je veliki i u varenju i apsorpciji korisnih materija, ali i u formiranju odbrambenog, imunog sistema.
Dokazana je veza promena crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma; izgleda da je veliki značaj u nastajanju bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i malignih bolesti, kao što je rak debelog creva. Sastav crevne mikrobiote ima važnu ulogu i u regulisanju ponašanja. Postoji veoma važna dvosmerna komunikacija, interakcija između mozga i digestivnog sistema, u kojoj bakterije dokazano učestvuju.
Saccharomyces boulardii kao probiotik
Antibiotici su spasli milione života, od četrdesetih godina prošlog veka do danas, ali utiču značajno na menjanje crevne mikroflore. Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu 2001.godine definisali su probiotike kao „žive mikrorganizme koji, ako se daju u odgovarajućem sastavu i količini mogu povoljno da deliju na zdravlje čoveka“.
Dvadeset prvi vek biće sigurno u znaku stabilne i očuvane crevne mikrobiote kao jednog od presudno važnih kriterijuma digestivnog zdravlja – pored efikasnog varenja, odsustva bolesti organa za varenje, efektivnog odbrambenog sistema i subjektivnog osećaja blagostanja.
Saccharomyces boulardii kao probiotik ima ključnu prednost u odnosu na probiotske bakterije, jer nema gene, pa nema ni rizika da se prenese gen koji reguliše rezistenciju bakterija na antibiotike. Pored toga, može da se koristi u isto vreme sa bilo kojim antibiotikom, pa nema rizika da antibiotik neutrališe njegovo delovanje.
Svojom veličinom omogućava vezivanje više loših bakterija i inaktivaciju toksina bakterija. Zaštitno dejstvo na ćelije epitela zida creva, smanjuje izlučivanje elektrolita, normalizuje izbacivanje vode i gubitak soli iz organizma, utiče pozitivno na obnavljanje crevnog epitela, jača imunitet i smanjuje zapaljenje. Saccharomyces Boulardii aktivira odbrambeni sistem u crevima i dovodi do porasta antitela koja se bore protiv uzročnika dijareje, a sprečava jaku lokalnu zapaljensku reakciju tako što smanjuje stvaranje jedinjenja koja uzrokuju zapaljensku reakciju.
Saccharomyces boulardii – prvi izbor kod putničke dijareje
Ono što je naročito aktuelno tokom letnjeg perioda, jeste putnička dijareja, još jedna od indikacija u kojoj je S.boulardii klinički dokazan.
Prilikom izbora probiotskog preparata koji ćete poneti na letovanje, treba se uvek odlučiti za onaj koji ima kliničke dokaze da doprinosi smanjenju rizika od nastanka stomačnih tegoba tokom putovanja. Saccharomyces boulardii se nalazi u svim svetskim vodičima za prevenciju i lečenje putničke dijareje, ali i u preporukama Farmaceutskog fakulteta u Beogradu sa najvećim stepenom kliničkih dokaza. Time je prvi uslov za izbor efikasnog preparata ispunjen. Drugi uslov o kome treba voditi računa, naročito u letnjem periodu, jeste pakovanje.
Naime, probiotski sojevi su živi mikroorganizmi koji su osetljivi na ambijentalne uslove koji vladaju tokom leta. Važno je da svaki blister probiotskog preparata bude upakovan u dodatnu zaštitnu foliju, koja svaku kapsulu u pakovanju štiti od svetla, vlage i kiseonika, što garantuje bezbednost, efikasnost i stabilnost preparata. U tom kontekstu, treba obratiti pažnju na još jedan faktor, a to je spoljašnja ambalaža na kojoj treba da bude navedena doza preparata ne u momentu pakovanja, već u momentu isteka roka. Od doze preparata zavisi efikasnost, što znači da ona mora da bude garantovana tokom čitavog roka trajanja od 2 godine. Da biste imali prijatno putovanje i mirno letovanje, S.boulardii treba uzimati nedelju dana pre puta, sve vreme trajanja putovanja i još 5-6 dana po povratku kući, da bi se crevna flora u potpunosti regenerisala.
Farmaceuti u našim apotekama daće Vam koristan savet o primeni probiotskih preparata, a uputiće Vas i kako da se najbolje pripremite za putovanje kako bi Vaš odmor protekao opušteno i bez zdravstvenih tegoba, a ukoliko se tegobe ipak pojave, uvek možete konsultovati i svog izabranog lekara.
