Putnička dijareja
Putnička dijareja se javlja kod 40-60% ljudi koji putuju i promene mesto boravka i to je najčešće oboljenje povezano sa putovanjem. Putnička dijareja je najčešće sasvim laka bolest sa blagim prolivom, koji spontano prestaje, a retko dolazi do ozbiljnih komplikacija. Veći rizik je ako putujete u siromašnije zemlje sa nižim socioekonomskim razvojem. Uzroci putničke dijareje su bakterije i to E. coli, Campylobacter, Salmonella i Shigella, zatim virusi grupe Noro i Rotavirusi i paraziti poput Giardia lamblia, Entameba histolytica i Cryptosporidium.
Ako se jave tegobe kao što su jaki bolovi u trbuhu koji ne prolaze ili se pojačavaju, ponavljano povraćanje, pojava krvi u stolici, proliv koji traje i ne prestaje u narednih sedam dana, temperatura, dehidratacija koja se prepoznaje po ubrzanom srčanom radu, niskom krvnom pritisku, suvoćom usta i kože i smanjenim mokrenjem tada se treba odmah javiti lekaru, jer ove tegobe mogu značiti pojavu komplikacija ili postojanje neke pridružene bolesti gastrointestinalnog sistema.
Šta pomaže ljudima sa putničkom dijarejom?
Kada govorimo o dijareji na putovanjima neophodno je davati probiotik na bazi Saccharomyces boulardii pet dana pre polaska na put, sve vreme boravka i pet dana nakon povratka sa puta. Bitna je dobra hidratacija i obično je dovoljna samo voda.
Kako prilagoditi ishranu kada vas putnička dijareja zatekne na odmoru?
Što se tiče ishrane u toku nastalog proliva, u početku, u prvoj fazi, se mogu koristiti slani štapići, dvopek, plazma keks, crni čajevi (ruski, indijski), kuvani pirinač, šargarepa, kuvani krompir u vodi, nemasna pileća supa. U drugoj fazi, kada je broj stolica manji i kada postaju gušće, može se koristiti sve prethodno navedeno kao i griz na vodi, kuvana piletina i junetina, tvrdo kuvano jaje, mladi sir do 10% masti, jogurt do 1,6% masti, ribe oslić i pastrmka pečene u rerni, grilovano povrće (paprika, tikvice, plavi patlidžan bez ljuske), jabuka pečena u rerni, kompot od jabuke.
U trećoj fazi, kada se stolica normalizuje, postepeno se prelazi na uobičajenu ishranu, u početku bez zaprške, pečenog mesa na ulju i masti, bez soseva i svežeg voća i povrća koje nadima (boranija, karfiol, grašak, pasulj, krastavac). Za vreme tegoba savetuje se izbegavanje crne kafe, voćnih sokova, mineralne vode, mleka i mlečnih proizvoda, svežeg voća i povrća.
Kolika je opasnost od upotrebe hrane i pića na visokim temperaturama?
Odsustvo hlađenja hrane (npr. nedostatak struje) predstavlja važan faktor rizika za nastanak putničkog proliva, posebno u letnjim mesecima jer je poznato da se uzročnici proliva koji kontaminiraju hranu ili vodu mnogo brže razmnožavaju i broj patogenih klica se znatno povećava pri višim temperaturama.
Koje su mere prevencije?
Mere prevencije su mere lične higijene koje podrazumevaju da redovno treba prati ruke sapunom, dobro oprati svu hranu, posebno voće i povrće, piti flaširanu vodu, više koristiti suvu hranu, ne koristiti vodu sa ulice, stalno prati pribor i površine na kojima se jede, koristiti prokuvanu vodu. Na putovanjima treba izbegavati sirovo meso i mleko koje nije pasterizovano i što manje koristiti sirovo voće i povrće ako nije oguljeno, zelenu salatu, zatim izbegavati uličnu hranu i hranu na plažama i čuvati namirnice u frižideru.
Dr Nenad Vujnović
spec. interne medicine, subspec. iz gastroenterohepatologije,
OB Sombor
