Šta je putnička dijareja?

Putnička dijareja je epidemiološko-klinički entitet različite etiologije i čest je zdravstveni problem među putnicima svih uzrasta, od kojih su najosetljivija deca. Reč je o važnoj savremenoj bolesti, jer svetski broj putnika koji godišnje prelaze granice iznosi preko 350 miliona, a udeo obolevanja može biti i do 30%. Procenjuje se da je čak 80% ljudi imalo putničku dijareju bar jednom u životu.

 

Putnička dijareja je zapravo akutna infektivna dijareja, koja se javlja kod putnika koji putuju iz higijenski bolje u higijenski lošiju sredinu, a prenosi preko kontaminirane hrane, vode ili drugih tečnosti (npr. sirovo ili nedovoljno pečeno meso, sirovo voće i povrće, voda iz slavine, led, sladoled, nepasterizovano mleko).

 

Uzročnici mogu da budu bakterije, virusi ili paraziti, a svakako najčešći uzročnici akutne infektivne dijareje kod dece jesu virusi (Rotavirus, Adenovirus, Norovirus), a potom i bakterije (E. coli, Campylobacter jejuni, Salmonella enteritidis). Nastanku putničke dijareje mogu da doprinesu i drugi faktori (stres, hrana, voda, poremećen dnevni ritam) koji smanjuju odbrambenu sposobnost organizma, tj. mogu da poremete rad probiotskih bakterija u našim crevima koje su prva linija odbrane od infekcije.

 

Klinička slika i tok bolesti

Putnička dijareja se klinički kod većine dece manifestuje kao lak do srednje težak akutni dijarejalni sindrom u prvih 10 dana boravka na novom mestu. Tegobe se obično javljaju tokom prvih dana putovanja, ali mogu da se jave u bilo koje vreme tokom puta, kao i po povratku sa puta. Do početka simptoma bolesti prođe 2-3 dana. Glavni simptom je dijareja koju karakteriše promena u broju i gustini stolica.

 

Dijareja traje obično 2-5 dana, a retko duže od 14 dana kada govorimo o hroničnom dijarejalnom sindromu putnika koji se razvija samo u pojedinačnim slučajevima. Prateći simptomi koji mogu da se jave su bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, malaksalost, kao i mogući ozbiljniji gubitak tečnosti. Takođe, moguća je, iako ne česta, pojava krvi i sluzi u stolici.

 

Dijagnostika i lečenje putničke dijareje kod dece

Dijagnoza putničke dijareje temelji se na epidemiološkim podacima, kliničkoj slici i laboratorijskim pretragama u svrhu prepoznavanja težih dehidracija. Kad god je to moguće, radi se mikrobiološki pregled stolice, a kod febrilne dece i hemokultura.

 

Lečenje putničke dijareje mora biti prilagođeno situaciji jer se radi o osobama koje, budući da nisu kod svoje kuće, nemaju sve mogućnosti dobrog kućnog lečenja. Rehidracija se sprovodi peroralno, primenom rastvora za rehidraciju koji sadrže elektrolite i glukozu.  Primena antibiotika je retko potrebna za lečenje putničke dijareje, a najbolja strategija lečenja podrazumeva primenu probiotskih preparata. Probiotici pomažu vezivanje i eliminaciju uzročnika infekcije, pojačavaju imunološki odgovor i pomažu ponovnom uspostavljanju normalne crevne mikroflore. Na osnovu mnogobrojnih studija, Saccharomyces boulardii  je probiotska gljivica koja se preporučuje za sprečavanje putničke dijareje kod dece i odraslih u dozi od 5-10 milijardi ćelija.

 

Kako da se spreči putnička dijareja?

Poželjna strategija za sprečavanje putničke dijareje, i kod dece i kod odraslih, sastoji se u izbegavanju kontaminirane hrane i tečnosti, što je u praksi teško izvodljivo. Međutim, ono što jeste izvodljivo je svakako umerenost u jelu, jer to olakšava kliničku manifestaciju infekcije. Najjednostavnija i najbolja preventiva jeste redovno pranje ruku i održavanje lične higijene. U cilju bolje pripreme digestivnog trakta za putovanje, savetuje se primena probiotika jednom dnevno, par dana pre puta i sve vreme trajanja putovanja, kako kod dece, tako i kod odraslih.

 

Bulardi® probiotik junior se preporučuje kod putničke dijareje, bar 3 dana pre polaska na put i za vreme trajanja putovanja. Ako se dijareja ipak javi Bulardi® junior će je gotovo trenutno zaustaviti i smanjiti sve neprijatne prateće tegobe.

 

dr Mario Jelić, pedijatar,

gastroenterolog,

OB Subotica

 

Play Video Play Video