Šta je putnička dijareja?
Definicija putničke dijareje je prisustvo 3 ili više tečnih, vodenastih stolica tokom 24h. Najveći broj slučajeva blago i lako prolazi ali kod nekih ljudi, a posebno male dece, može da ima ozbiljnu kliniču sliku. Putnička dijareja se najčešće dešava u prvoj nedelji putovanja.
Koji su izazivači putničke dijareje?
Putničku dijareju najčešće mogu izazvati određene vrste bakterija (Escherichia coli, Campylobacter jejuni, Salmonella enteritidis, Shigella spp), a nešto ređe virusi (Adenovirus, Rotavirus, Norovirus) ili paraziti (Giardia lamblia).
Koje su najčešće tegobe koje imaju deca putnici?
- nagli nastanak 3 ili više tečnih vodenih stolica dnevno
- urgentni nagon za defekacijom
- grčevi u trbuhu
- mučnina
- povraćanje
- temperatura
Da li putnička dijareja zahteva lečenje?
Ponekada zbog gubitka tečnosti i elektrolita deca mogu teško da dehidriraju. Dehidracija može biti umerena do teška, prisutno je povraćanje, visoka temperatura, krvave stolice i jak bol u trbuhu i rektumu. U ovakvim slučajevima potrebno je obavezno javljanje lekaru, jer je dijareja izazvana možda nekim invazivnim bakterijama ili parazitima pa zahteva specifično lečenje.
Koliko dugo traje putnička dijareja?
Putnička dijareja može nastati naglo tokom samog puta ili neposredno po povratku kući. Najveći broj dece se oporavi za dan-dva bez terapije i bude potpuno dobro u roku od sedam dana. Moguće je tokom jednog putovanja imati i nekoliko epizoda putničke dijareje.
Kada Vaše dete treba da odvedete lekaru?
- ako neprestano povraća
- ako je temperatura iznad 39°C
- ukoliko ima krvave stolice ili težak oblik dijareje sa mnogo stolica
- ukoliko ima suva usta, obložen jezik
- ukoliko je klonulo, pospano, ne govori mnogo
- ukoliko slabo mokri ili ima mali broj mokrih pelena (kod beba)
Da li možemo prevenirati putničku dijareju kod dece?
Putnička dijareja se može prevenirati uzimanjem probiotskih preparata ili nespecifičnim merama prevencije.
Nespecifične mere prevencije obuhvataju pojačanje higijenskih navika pri putovanjima. Neki od saveta su izbegavanje kupovine hrane kod uličnih prodavaca, izbegavanje mlečnih proizvoda, nedovoljno kuvanog mesa, ribe i školjki. Takođe, potrebno je izbegavati hranu koja dugo stoji na sobnoj temperaturi, koristiti voće i povrće koje može da se čisti (na primer banane, pomorandže, avokado), izbegavati salate, grožđe, maline, kupine, piti flaširanu vodu ili je prokuvavati.
Kako izabrati pravi probiotski preparat?
Pravi probiotik koji ćete dati svom detetu treba da ispunjava nekoliko uslova. Treba da ima adekvatne probiotske sojeve pakovane u adekvatnoj dozi. Za ovaj konkretan slučaj, prevenciju putničke dijareje, preporuke su da pacijenti uzimaju probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii. Isti probiotski soj se savetuje i kod tretmana putničke dijareje ili dijareje uopšte koja je izazvana bakterijama, kao obavezan dodatak antibiotskoj terapiji. Moguća je i primena probiotske bakterije Lactobacillus rhamnosus. Važno je istaći značaj pakovanja probiotskih sojeva koji su kao živi mikroorganizmi izuzetno osetljivi na uslove spoljašnje sredine. Samo za proizvode koji garantuju potrebni broj sojeva na kraju roka upotrebe možemo biti sigurni da će biti efikasni.
Pošto su u pitanju deca, važno je da probiotski preparat ima prijatan ukus ili da može da se pomeša sa mlekom, sokom ili nekom kašom. Važno je da postoji u više oblika, jer neka deca lakše popiju probiotik u prahu a neka sadržaj iz kapsule.
Da li su ljudi svesni mera prevencije?
Poslednjih nekoliko godina svest među ljudima uopšte, a posebno roditelja, u smislu prevencije putničke dijareje, je porasla. Roditelji se pre polaska na put javljaju pedijatru za savet šta da ponesu u svojoj putnoj apoteci. Pored probiotika koji sadrži Saccharomyces boulardii, sa čijom preventivnom primenom treba započeti minimum tri dana pre puta i sve vreme na putu, savetujemo i obavezno neki od rastvora za oralnu rehidraciju, jer primenom ovih preparata roditelj može da pomogne svom detetu ukoliko do razvoja putničke dijareje ipak dođe.
Uzimanje antibiotika na svoju ruku ili za svaki slučaj nema nikakvog smisla, štaviše, u slučaju pojave dijareje može samo da zakomplikuje kliničku sliku. Putnička dijareja najčešće nije teška bolest ali je dovoljno ozbiljna da vam upropasti putovanje, a što je dete mlađe rizik od dehidracije je veći, te se o prevenciji ove bolesti kod najmlađih mora misliti uz sprovođenje svih napred navedenih mera.
Dr Jelena Mitrović – pedijatar,
DZ Čukarica
