Antibiotici igraju važnu ulogu u lečenju različitih kliničkih stanja do kojih dovode patogeni mikroorganizmi i u mnogim slučajevima spašavaju pacijente koji su u životno ugrožavajućem stanju. Međutim, naglašava se značaj racionalne upotrebe antibiotika zbog mnogobrojnih neželjenih efekata.

 

Sa Prim. dr sc. med Sašom Grgovim, gastroenterologom, razgovaramo o tome zbog čega se javlja antibiotski proliv i na koji način možemo pomoći osobama koje ga dobiju.

 

Prema nedavno objavljenoj studiji, jedan od pet pacijenata koji su na bolničkom lečenju i koji su primali antibiotike, doživeo je neželjene efekte ovih lekova. Antibiotici dovode do smanjenja raznovrsnosti bakterija u našem crevnom traktu. Njihovom dugotrajnom primenom dolazi do povećanja broja štetnih bakterija, izmene normalne crevne mikrobiote i dijareje kao kliničke manifestacije.

 

Klinička težina dijareje uzrokovane antibioticima

Oko 20-30% pacijenata koji primaju antibiotike dobije dijareju, a od toga 15-25% dobije teži oblik dijareje izazvane bakterijom Clostridium difficile. Manifestovanje dijareje uzrokovane antibioticima moguće je već u toku primene antibiotika, pa sve do 6 nedelja nakon primene antibiotika. Rizik od Clostridium difficile infekcije je 7-10 puta veći tokom primene antibiotika i mesec dana nakon prekida primene, dok je rizik 3 puta veći u drugom i trećem mesecu nakon prekida primene antibiotika.

 

Skoro svi antibiotici mogu izazvati dijareju, ali rizik je veći kod antibiotika širokog spektra koji se duže primenjuju, kod ponavljanog davanja antibiotika, kao i kod pacijenata na bolničkom lečenju. Takođe, stariji pacijenti i oni sa težim bolestima su podložniji nastanku teške dijareje, kao rezultat Clostridium difficile infekcije i izloženosti toksinu ove bakterije.

 

Kako izbeći nastanak antibiotske dijareje?

Da bi se sprečila dijareja uzrokovana antibioticima, pre svega, potrebno je smanjiti nekritično korišćenje antibiotika. Posebno treba izbegavati istovremenu primenu nekoliko antibiotika, primenjivati ih što kraće i, kad je moguće, izbegavati primenu antibiotika bez antibiograma.

 

Kako do dijareje uzrokovane antibioticima ne bi došlo, vrlo je značajna primena probiotika, pre svega probiotske gljivice Saccharomyces boulardii, sve vreme antibiotske terapije i 5-7 dana po prestanku primene antibiotika.

 

Prednost probiotske gljivice u odnosu na bakterijske probiotike je taj što je otporna na antibiotike i ne postoji transfer gena odgovornih za rezistenciju na antibiotike. Preparat bi trebalo da sadrži preko 10 milijardi kolonija gljivice Saccharomyces boulardii. Takođe, ovakvi preparati su se pokazali kao efikasna dopuna bazičnoj terapiji Clostridium difficile dijareje, kao i u sprečavanju ponovne pojave Clostridium difficile infekcije.

 

S obzirom na veliki broj probiotskih preparata, ipak treba birati one koji zadovoljavaju visoke kriterijume u pogledu efikasnosti i stabilnosti. Probiotici su živi mikroorganizmi koji su osetljivi na spoljašnje uslove kao što su svetlost, vlaga i kiseonik, pa zato treba obratiti pažnju na njihovo pakovanje. Od prošle godine, u našoj zemlji postoji jedinstveni istraživački centar za probiotike, Probiotic Excellence Center, koji se bavi proizvodnjom visokokvalitetnih probiotika. Zahvaljujući inovativnom a-TECH pakovanju garantovana je bezbednost i efikasnost preparata do kraja roka upotrebe.

 

 

Prim. dr sc. med Saša Grgov,

gastroenterolog

VIP Medical, Leskovac

 

Play Video Play Video