Antibiotici u terapiji

 

Antibiotici- gotovo da nema osobe koja u svom životu bar jednom nije bila lečena antibioticima.

 

Priča između čovečanstva i antibiotika tekla je od početnog oduševljenja i nade u laku i brzu pobedu nad svim bolestima izazvanim bakterijama, preko zamaha u proizvodnji i primeni sve više različitih vrsta antibiotika, do saznanja da oni ipak nisu čarobni štapić koji će rešiti sve naše probleme i približiti nas idealu savršenog zdravlja. Ubrzo smo saznali i da bakterije mogu da uzvrate udarac nastankom i širenjem otpornih sojeva i da se ovo moćno oružje ne sme olako koristiti kako ne bi izgubilo svoju efikasnost i svrhu.

 

Poslednjih decenija se zaista mnogo priča o adekvatnoj upotrebi antibiotika koja podrazumeva ne samo izbor pravog leka onda kada za njim postoji potreba nego i apsolutno izbegavanje upotrebe onda kada to nije neophodno. Ističu se sada već dobro poznati primeri bolničkih bakterija od kojih su neke postale otporne na gotovo sve nama dostupne antibiotke, a nose pomalo bombastična imena koja za cilj imaju da podignu nivo svesti o opasnosti koju neadekvatna primena antibiotika sa sobom nosi. Međutim, ponekad bacajući akcenat na ovu veliku opasnost, zaboravljamo mnogo češće prateće pojave upotrebe antibiotika koje mogu uticati na tok lečenja i kvalitet života pacijenata. Tu se pre svega misli na dijareju izazvanu antibioticima koja se javlja kod svakog trećeg pacijenta na antibiotskoj terapiji.

 

 

Antibiotici i mikrobiota

 

Sada je već gotovo svima dobro poznato da bakterije, ali one „dobre“ bakterije u našim crevima, imaju nezamenjivu ulogu u varenju hrane. Danas nam je dostupan veliki broj informacija o tome koliko su te bakterije bitne za normalno funkcionisanje organa koji na prvi pogled nemaju baš mnogo veze sa crevima.

 

Ova crevna flora, koja se danas pravilnije naziva „crevna mikrobiota“, obuhvata ne samo bakterije, nego i sve druge mikroorganizme koji se nalaze u našim crevima. Neke crevne bakterije takođe učestvuju u varenju žuči i razlaganju nekih lekova,  ali i  omogućavaju stvaranje  vitamina B i vitamina K. Sem toga crevna mikrobiota pomaže u regulaciji imunog sistema, zapaljenskog odgovora, ali i radu centralnog nervnog sistema preko osovine mozak-creva. Na kraju, ulogu „dobre“ crevne flore u sprečavanju delovanja patogenih (štetnih) mikroorganizmima i u održavanju adekvatne funkcije crevne barijere. Stoga se crevna mikrobiota može posmatrati i kao jedan od najvećih i najznačajnijih organa našeg organizma.

 

 

Narušavanje crevne ravnoteže

 

Na osnovu svega ovog jasno je pred kakav izazov svaka upotreba antibiotika stavlja normalnu crevnu floru, a time i naš organizam u celini. Antibiotici koje koristimo nažalost ne znaju da prave razliku između „dobrih“ bakterije u crevima od onih „loših“ na koje treba da deluju.

 

Svaki unos antibiotika dovodi do narušavanja ravnoteže u crevima, pri čemu nestaju dobre bakterije koje su rasle i razvijale se zajedno sa nama i pomagale normalno funkcionisanje našeg organizma. Možda najbrža i najvidljivija manifestacija ovog problema je dijareja koja nastaje kao posledica upotrebe antibiotika i gubitka ravnoteže između dobrih i loših bakterija na navou creva. Poremećaj sastava crevne mikrobiote, koji prati upotrebu antibiotika, dovodi do povećanja sekrecije vode u crevima  i pojave  učestalih neformiranih stolica. Osim toga uništavanje dobrih bakterija stvara uslove za naseljavanje onih loših, za koje pod normalnim okolnostima nema mesta. Jedna od njih je i bakterija klostridija koja izaziva ozbiljno zapaljenje u crevima, koje može biti i životno ugrožavajuće.

 

 

Bulardi®- probiotik uz antibiotik

 

Kada sve ovo uzmemo u obzir, jasno je da čak i kada imamo apsolutno opravdan razlog za upotrebu antibiotika, terapiji moramo da pristupimo oprezno i uz odgovarajuću pripremu, kako bismo izbegli ili bar na minumum sveli prethodno navedene neželjene efekte. Jedno od mogućih rešenja za ovaj problem je primena probiotskih preparata čijom upotrebom obezbeđujemo našem organizmu dodatnu „zalihu“ dobrih mikroorganizama. Oni preuzimaju ulogu dobrih bakterija stradalih od antibiotika, ali i sprečavaju razmnožavanje i kolonizaciju crevne sluznice onim bakterijama koje ne želimo. Među preparate koji uvek predstavljaju dobar izbor uz antibiotike, nesumnjivo spada Saccharomyces boulardii (Bulardi®).

 

Ova jedina probiotska gljivica ometa vezivanje loših bakterija za sluznicu creva, pomaže očuvanju njenog pravilnog funkcionisanja, ali i direktno neutrališe bakterijske toksine i sprečava njihovo vezivanje za creva, a na taj način i njihovo štetno delovanje.

 

Preparat Bulardi

Mnogo je probiotika! Samo je 1 BULARDI®

 

Visoka efikasnost sprečavanja nastanka dijareje uzrokovane antibioticima

 

Stoga je razumljivo što studije sprovedene širom sveta pokazuju njenu visoku efikasnost u sprečavanju nastanka antibioticima uzrokovane dijareje. Jedna takva studija sprovedena je pre nekoliko godina i u Srbiji, u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“. Studija je pokazala je da upotreba Bulardija® kod bolničkih pacijenata više od tri puta smanjila rizik od dijareje izazvane antibioticima.

 

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da su antibiotici moćno oružje za lečenje bakterijskih bolesti. Međutim na raspolaganju su nam alati da to oružje učinimo još snažnijim i preciznijim, povećavajući efikasnost, a smanjujući neželjene efekte. Jedan od njih su definitivno i probiotski preparati, a među njima Bulardi®.

 

Bulardi koristi kolačiće kako bi perosnalizovao sadržaje i analizirao posete. Poštuje pravila politike privatnosti. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close